eso1540sr-latn — Naučno saopštenje
VLT otkriva najtopliji i najbliži par zvezda
21. oktobar 2015.
Uz pomoć ESO Veoma velikog teleskopa, astronomi su otkrili par izuzetno vrelih zvezda, koje su tako blizu jedna drugoj da se njihovi delovi praktično dodiruju. Ove dve zvezde u sistemu VFTS 352 mogle bi katastrofalno završiti svoje živote, pri ćemu će ili formirati jedinstvenu zvezdu ili dvostruku crnu rupu.
Dvostruki sistem zvezda VFTS 352 nalazi se na oko 160 000 svetlosnih godina u maglini Tarantula[1]. Ovaj fascinantni predeo svemira predstavlja jedan od najaktivnijih zvezdanih porodilišta u našem susedstvu. Najnovije opservacije teleskopa VLT [2] otkrile su da je ovaj par mladih zvezda među najekstremnijim i najčudnijim koji su do sada otkriveni.
Sistem VFTS 352 čine dve veoma tople, sjajne i masivne zvezde koje kruže jedna oko druge. Centri ovih zvezda nalaze se na oko 12 miliona kilometara [3]. Zapravo, zvezde su toliko blizu jedna drugoj da se njihove površine preklapaju. Između njih se formirao svojevrsni most. Sistem VFTS 352 nije samo najmasivniji predstavnik takozvanih “overcontact binaries” — mase od oko 57 masa Sunca — već ga čine najvrelije komponente sa površinskim temperaturama od preko 40 000 stepeni Celzijusa.
Ekstremne zvezde poput ovih igraju ključnu ulogu u evoluciji galaksija i smatra se da su najvažniije fabrike elemenata kao što je kiseonik. Ovakve dvostruke zvezde povezane su sa oblicima egzotičnog ponašanja kao što su zvezde vampiri, u kojima manja zvezda isisava materiju sa površine veće zvezde (eso1230).
Međutim, u slučaju sistema VFTS 352, obe zvezde su skoro identične veličine. Materija se ne prebacuje sa jedne na drugu zvezdu, već predstavlja zajedničko dobro [4]. Procenjuje se da članovi sistema VFTS 352 zajednički koriste oko 30 odsto svoje materije.
Ovakvi sistemi su retki, budući da ova faza u životu zvezda traje kratko i teško je uhvatiti pravi trenutak za posmatranje. Takođe, s obzirom da su zvezde toliko blisko postavljene jedna u odnosu na drugu, astronomi veruju da se među njima javlja mešanje materije koja potiče iz zvezdanih unutrašnjosti.
“Sistem VFTS 352 je za sada najbolji sistem koji prikazuje vrele i masivne zvezde u ovoj neobičnoj razmeni materije”, objašnjava Leonardo Almeida sa Univerziteta Sao Paolo u Brazilu, glavni autor rada. "U tom svetlu, ovo je fascinantno i veoma važno otkriće".
Astronomi predviđaju da će sistem VFTS 352 doživeti fatalnu sudbinu na jedan od sledeća dva načina. Prvi scenario predviđa spajanje dve zvezde u jednu, što će najverovatnije dovesti do džinovske, brzotrotirajuće, magntne zvezde. "Ukoliko nastavi da rotira, završiće u jednoj od najekstremnijih eksplozija u svemiru, poznate i kao dugožoveži bljesak gama zraka", rekla je vodeća naučnica ovog projekta Hugues Sana, sa Univerziteta Leuven, Belgija [5].
Drugi scenario pojašnjava vodeća teorijska astrofizičarka u timu, Selma de Mink sa Univerziteta u Amsterdamu: “Ako se zvezde pomešaju dovoljno, obe mogu ostati kompaktni objekti te će u tom slučaju sistem VFTS 352 izbeći spajanje. Ovaj scenario bi objekte poveo drugim evolucionim putem koji je potpuno drugačiji od evolutivnog puta normalne zvezde. U tom slučaju, članice ovog sistema bi završile kao eksplozije supernovih, formirajući na taj način binarni sistem crnih rupa. Ovakav jedna objekat bio bi intenzivni izvor gravitacionih talasa.”
Ukoliko dokažu održivost drugog scenarija [6], to bi predstavljalo novitet u opservacijama u oblasti stelarne astrofizike. Međutim, bez obzira na to kako ovaj sistem okonča svoj život, već je astronome obezbedio sa dovoljno vrednim podataka o ovakvim, neobičnim sistemima zvezda.
|
Artist’s impression of the hottest and most massive touching double star This artist’s impression shows VFTS 352 — the hottest and most massive double star system to date where the two components are in contact and sharing material. The two stars in this extreme system lie about 160 000 light-years from Earth in the Large Magellanic Cloud. This intriguing system could be heading for a dramatic end, either with the formation of a single giant star or as a future binary black hole. Autorska prava: ESO/L. Calçada |
 |
Location of VFTS 352 in the Large Magellanic Cloud This image shows the location of VFTS 352 — the hottest and most massive double star system to date where the two components are in contact and sharing material. The two stars in this extreme system lie about 160 000 light-years from Earth in the Large Magellanic Cloud. This intriguing system could be heading for a dramatic end, either merging to form a single giant star or forming a binary black hole.This view of the Tarantula star-forming region includes visible-light images from the Wide Field Imager at the MPG/ESO 2.2-metre telescope at La Silla and infrared images from the 4.1-metre infrared VISTA telescope at Paranal. Autorska prava: ESO/M.-R. Cioni/VISTA Magellanic Cloud survey. |
Beleške
[1] Ime ove zvezde ukazuje na to da je bila posmatrana kao deo programa VLT FLAMES Tarantula Survey, koji je koristio instrumente FLAMESi GIRAFFE na ESO Veoma velikom teleskopu. kako bi proučio oko 900 zvezda u regionu 30 Doradus, locirnom u Velikom Magelanovom oblaku. Ovo pretraživanje je već dalo interesantna otkrića, poput najbrže rotirajuće zvezde (eso1147), i izuzetno masivne, ali i odbegle zvezde (eso1117). Ovaj program nam omogućava da odgovorimo na neka od fundamentalnih pitanja, poput onih koja se tiču uticaja rotacije na zvezde, njihovu binarnost i dinamiku gusto spakovanih zvezdanih jata.
[2] Ova studija takođe koristi merenja sjaja sistema VFTS 352 koja su načinjena tokom perioda od 12 godina, kao deo pretrage OGLE.
[3] Obe komponente sistema klasifikovane su kao zvezde O tipa. Takve zvezde su tipično između 15 i 80 puta masivnije od Sunca, a mogu biti sjajnije i do milion puta. One su toliko vrele da sjaje u plavo-belom delu spektra, a površinska temperatura dostiže visinu od 30 000 stepeni Celzijusa.
[4] Ovi regioni poznati su kao Roche lobes. U slučaju sistema VFTS 352 obe zvezde preplavljuju svoje Roche lobes.
[5] Gamma-ray Bursts(GRBs), donosno bljeskovi gama zraka. su snažne eksplozije koje detektuju veštački sateliti u našoj orbiti. Javljaju se u dva oblika - kao kratkotrajni bljeskovi (kraći od jedne sekunde) i kao dugoživeći (duži od nekoliko sekudni). Dugoživeći su češći i smatra se da označavaju smrt masivnih zvezda, koje se povezuju sa energetičnim eksplozijama supernovih.
[6] Gravitacioni talasi, koje je predvidela Ajnštajnova Opšte teroija relativnosti, predstavljaju male "podrhtaje" u prostor-vremenu našeg svemira. Intenzivni gravitacioni talasi se javljaju u slučaju snažnih varijacija u jakim gravitacionim poljima, a ovo se dešava pri spajanju crnih rupa.
Više informacija
Ovo istraživanje predstavljeno je u radu pod nazivom: “Discovery of the massive overcontact binary VFTS 352: Evidence for enhanced internal mixing”, autora L. Almeida et al.,u časopisu Astrophysical Journal.
Tim čine: L.A. Almeida (Johns Hopkins University, Baltimore, Maryland, USA; Instituto de Astronomia, Geofísica e Ciências Atmosféricas, Universidade de São Paulo, Brazil), H. Sana (STScI, Baltimore, Maryland, USA; KU Leuven, Belgium), S.E. de Mink (University of Amsterdam, Netherlands), F. Tramper (University of Amsterdam, Netherlands), I. Soszynski (Warsaw University Observatory, Poland), N. Langer (Universität Bonn, Germany), R.H. Barba (Universidad de La Serena, Chile), M. Cantiello (University of California, Santa Barbara, USA), A. Damineli (Universidade de São Paulo, Brazil), A. de Koter (University of Amsterdam, Netherlands; Universiteit Leuven, Belgium), M. Garcia (Centro de Astrobiologa (INTA-CSIC), Spain), G. Gräfener (Armagh Observatory, UK), A. Herrero (Instituto de Astrofísica de Canarias, Spain; Universidad de La Laguna, Spain), I. Howarth (University College London, UK), J. Maíz Apellániz (Centro de Astrobiologa (INTA-CSIC), Spain), C. Norman (Johns Hopkins University, USA), O.H. Ramírez-Agudelo (University of Amsterdam, Netherlands) i J.S. Vink (Armagh Observatory, UK).
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Leonardo Almeida
Instituto de Astronomia, Geofísica e Ciências Atmosféricas (IAG/USP)
São Paulo, Brazil
Tel.: +55 011 3091 2818
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Hugues Sana
University of Leuven
Leuven, Belgium
Tel.: +32 (0) 16 32 19 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Selma de Mink
University of Amsterdam
Amsterdam, The Netherlands
Tel.: +31 (0) 6 11 12 15 13
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1540.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
