Betelgezu, crvenom superdžinu u sazvežđu Orion, pripada deseto mesto po sjajnosti svih zvezda na noćnom nebu Zemlje od koje je udaljen oko 700 sg. Sa prečnikom od 900 miliona km veći je od Sunca oko 650 puta. Gotovo je veličine orbite Jupitera – oko četiri i po puta je veći od prečnika Zemljine orbite.
Pomoću VISIR instrumenta na Very Large Telescope (VLT), Južne evropske opservatorije, astronomi su videli složenu i svetlu maglinu oko zvezde Betelgez sa više detalja nego ranije. Struktura, koja podseća na plamen koji izlazi iz zvezde, širi svoj materijal u prostor.
VLT slika prikazuje okolnu maglinu, koja je znatno veća od superdžina, proteže se na 60 milijardi km od povržine zvezde – što je oko 400 puta udaljenosti Zemlje od Sunca.
Crveni superdivovi kao Betelgez predstavljaju jednu od poslednjih faza u životu masivne zvezde. U ovoj kratkotrajnoj fazi, zvezda povećava veličinu, i izbacuje materijal u prostor. Sa velikom stopom baca ogromne količine materijala u samo 10 000 godina.
Proces izbacivanja materijala iz zvezda poput Betelgeza uključuje dva fenomena. Prvi je stvaranje velikih perjanica gasa koji se širi u prostor oko zvezde. Drugi, iza perjanica gasa u atmosferi zvezde nastaju pokretni mehurovi – kao u vodi koja vri.
Maglina se ne može videti u vidljivom svetlu. Nepravilan, krompirasti oblik ukazuje na to da zvezda ne izbacuje materijal na simetričan način.
Nova merenja pokazuju da se Betelgez od 1993. smanjio za 15%.
Uzroci ove pojave mogu biti različiti. Oni koji očekuju eksploziju ove zvezde smatraju da je ovo ono poslednje skupljanje pred veliku eksploziju. Skloni pažljivom odmeravanju pojave uzrok smanjenja zapremine zvezde traže u njenoj rotaciji, nekoj lokalnoj nestabilnosti, normalnom pulsiranju pri premeštanju energije koju zvezda generiše a možda i prividu.
Detaljinije…
SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
Kako eksplodiraju zvezdeKako eksplodiraju zvezde