Australijski astronomi su, tokom projekta mapiranja delova južnog neba, otkrili zvezdu SM0313, čija je starost procenjena na oko 13.6 milijardi godina, svega nekoliko stotina miliona godina manje od starosti Univerzuma.

Jedan od jako važnih podataka o objektima u svemiru koje nam spektroskopija otkriva je njihova starost. Australijski astronomi su, tokom projekta mapiranja delova južnog neba otkrili zvezdu SM0313, udaljenu manje od 2 kiloparseka od Sunčevog sistema (prečnik naše Galaksije, Mlečnog Puta je oko 30 kiloparseka). Nakon preciznih spektroskopskih posmatranja 6.5 metarskim Magellan teleskopom u Čileu, starost te zvezde je procenjena na oko 13.6 milijardi godina. Svega nekoliko stotina miliona godina manje od starosti Univerzuma.

Indikator velike starosti te zvezde je to što je njen spektar takav da ukazuje na skoro potpuno odsustvo elemenata težih od vodonika i helijuma. Na primer, udeo gvoždja u sastavu ove zvezde je deset miliona puta manji od udela gvoždja u sastavu Sunca. Ovo ukazuje na činjenicu da je, u trenutku kada je ova zvezda nastala, u Svemiru bilo mnogo manje teških elemenata nego danas. Kako teški elementi nastaju u procesima evolucije zvezda i bivaju raspršeni kroz Svemir u eksplozijama supernovih, ovo je indikator ekstremne starosti zvezde SM0313.

Proces odredjivanja hemijskog sastava zvezda na osnovu spektra i njene starosti na osnovu hemijskog sastava je rezultat ekstremno uspešne i detaljne teorijske analize koju su započeli velikani astrofizike kao što su S.Čandrasekar, A. Edington, E. Salpeter i drugi. Ipak, verovali ili ne, ova zvezda ipak nije načinjena od nedirnutog gasa. Udeo teških metala je veći od onog koji je nastao u velikom prasku, tako da trenutno mislimo da su ovakve zvezde nastale od materijala koji su, nakon dostizanja stadijuma supernove, izbacile prve zvezde, poznate kao populacija III. Zvezde populacije III su bile sastavljene isključivo od vodonika, helijuma i litijuma, elemenata koji su nastali u Velikom Prasku. One, medjutim, još uvek nisu direktno detektovane.

Evolucijom zvezda, od lakših elemenata su nastali teži, koji su, procesima u finalnim stadijumima evolucije zvezde bili raspršeni u okolnu medjuzvezdanu sredinu. Od nje su, postepeno nastajale nove zvezde koje su bile sve bogatije i bogatije teškim elementima. Sunce, planeta Zemlja i život kakav poznajemo ovde ne bi mogli da nastanu bez ovog procesa “svemirske reciklaže.”

Direktna detekcija zvezda populacije III će biti jedan od glavnih zadataka James Webb Space Telescope-a (JWST). Razumevanje procesa evolucije prvih zvezda je ekstremno važno za teoriju nastanka i evolucije galaksija, kao i za bolje razumevanje kosmoloških procesa, kao što je rejonizacija.

Najveća poznata zvezda

Najveća glaksija u svemiru: IC 1101