Izložba „Šta se krije ispod ravnice“, otvorena 29. novembra ’24. u Narodnom muzeju Zrenjanin, nije obična izložba. To je biblioteka kamenih zapisa starih desetine i stotine miliona godina i više. To je priča o fosilima biljaka i životinja, iskopanim na Fruškoj Gori i vojvođanskoj ravnici koju priča sama priroda. To je priča bez reči. Tu je slovo A sloj izumrlih algi od pre 1,8 milijardi godina koji se nataložio i skamenio u prastarom moru. Sada nam se pokazuje kao odlomak neke stene, iskinut list iz neke stare knjige. Slovo Š su kosti izumrlih vrsta iz vremena poslednjeg ledenog doba. Dok se sve to posmatra i sluša kao da oživjava istorija Fruške Gore i Panonske ravnice.

Šta je ovde fizika? Ovde je u osnovi sve fizika ali i hemija i biologija i geografija, u pravoj prirodnoj korelaciji.

Fizika je kada fotoni sa Sunca osvetljavaju lišće biljaka i u njihovu hemijsku laboratoriju unose energiju koja će da omogući fotosintezu, za život najvažniju hemijsku reakciju, u kojoj se spajaju CO2 i H2O u šećer i nastaje O2. Tako konzervirana energija u obliku hemijske energije ostaje u plodovima, granama i drugim svojim delovima biljkama. 

Hemija je ono što se dešava u laboratoriji lista. Biljke su kapilarnim putevima iz litosfere uzimale minerale i u hemijskim procesima u svojim ćelijama stvarale nove supstance konzervirajući energiju. U ćelijama biljojeda nastajale su još složenije supstance.Ta hemijska energija je omogućila opstanak biljaka i njihovih predatora čak i posle njihove smrti u ovim fosilima. 

Biologija su životni procesi čija je osnova u fizičkim i hemijskim procesima, u kojima su nastala organska jedinjenja koja će izgraditi živu ćeliju. Izumrle biljke i životinje se talože i grade slojeve litosfere, i postaju stene ili zemljište, okamenjeni fosili ili fosilna goriva. To je geografija.

Živeći na kamenu i od kamena u kamen su se utisnuli mnogi živi organizmi, svojom šapom ili stopom, korenom ili listom ili su se umirući na njemu, skamenili u fosile i tako nam ostavili poruke iz daleke prošlosti, kao iz nekog drugog sveta.

Umirući, taložili su se u svojim biotopima, menjajući njegov hemijski sastav i geološku strukturu. Negde ih je voda spirala sa kopna u mora stvarajući naslage i sedimente.Negde ih vetar zasipao i zatrpavao prašinom u lesovima, gde ih mi danas nalazimo okamenjene.

Kamen se čita kao knjiga. Stene su kamene knjige a Zemljina litosfera je najveća i najbogatija biblioteka, zamrznuta istorija, koja baštini ogroman broj informacija. Kamen je najstarija knjiga, u njemu je zamrznuta geneza i evolucija materije od Big Benga do današnjih dana. Iz njega danas čitamo istoriju naše planete i drugih svetova.

Litosfera je sferni kameni omotač Zemlje. Biosfera je sfera Zemljine žive materije. Ove dve sfere se prožimaju. Biosvera se “hrani” litosferom i menja joj hemijski sastav i strukturu. Živa bića učestvuju u stvaranju Zemljine kore. Istorija Zemljine litosfere je i istorija života na Zemlji.

Izložba „Šta se krije ispod ravnice“, kako kaže njen autor dr Ivan Dulić vodi na „dugo putovanje kojim će te prošetati po prastarom kopnu paleoEvrope, zaroniti u dubine Tetiskog okeana, biti svedokom stvaranja novog kopna Evrope, roniti oko sprudova Panonskog mora i posle sudara sa severcem ledenog doba, izroniti u plodnu vojvođansku ravnicu.“

https://svejefizika.wordpress.com/2017/09/29/citanje-kamena/

https://svejefizika.wordpress.com/.../intervju-sa-dr.../

SVE JE FIZIKA Miša Bracić