Naše Sunce će verovatno ovako da izgleda za pet milijardi godina kada postane crveni džin. R Doradus je crveni džin, mase slične sunčevoj ali oko 350 puta većeg prečnika od Sunca. Nalazi se oko 180 svetlosnih godina daleko od Zemlje, u sazvežđu Dorado.

Konvektivna kretanja do sada nisu praćena u drugim zvezdama, osim na Suncu. „Ovo je prvi put da površina zvezde može ovako da se vidi“, kaže Vouter Vlemings, profesor na Tehnološkom univerzitetu Chalmers u Švedskoj i glavni autor studije.

Nuklearna fuzija u jezgrima zvezda oslobađa energiju koja ogromne, vrele mehure gasa diže ka njenoj površini, koji se tamo hlade i tonu u njenu unutrašnjost. Atome ugljenika i azota formirane u jezgru ova konvekcija distribuira po celoj zvezdi. Proces stvara zvezdane vetrove koji ove elemente raznose svemirom i materijal su za nove zvezde i planete.

„Konvekcija stvara granularnu strukturu koja se vidi i na površini našeg Sunca, ali ju je teško videti na drugim zvezdama“, dodaje Theo Khouri, istraživač u Chalmersu, koautor studije. „Sa ALMA-om smo bili u mogućnosti ne samo da direktno vidimo konvektivne granule, 75 puta veće od našeg Sunca, već i po prvi put merimo njihovu brzinu."

Čini se da se granule R Doradusa kreću u jednomesečnom ciklusu, što je brže nego što se očekivalo na osnovu konvekcija na Suncu. „Još ne znamo šta je razlog ove razlike. Čini se da se konvekcija menja kako zvezda stari na načine koje mi još uvek ne razumemo“, kaže Vlemings. Ova zapažanja na R Doradusu pomažu razumevanju kako se zvezde poput Sunca ponašaju.

„Spektakularno je što sada možemo direktno da slikamo detalje na površini udaljenih zvezda i vidimo fiziku koja je do sada bila vidljiva samo na našem Suncu“, zaključuje Behzad Bojnodi Arbab, student doktorskih studija na Chalmersu, uključen u studiju.

Slike zvezde R Doradus visoke rezolucije su dobijene pomoću Atakama velikog milimetarskog/submilimetarskog niza (ALMA), 18. jula, 27. jula i 2. avgusta 2023. godine. Prikazana je i veličina zemljine orbite.

Na tajmlapsu džinovski, vrući mehuri gasa se pojavljuju na površini i tonu nazad u unutrašnjost zvezde. Sve slike prikazane u ovom videu su snimljene pomoću ALMA-e.

Ovo istraživanje je predstavljeno u radu pod naslovom „Jednomesečna vremenska skala konvekcije na površini džinovske evoluirane zvezde“ koji će se pojaviti u Nature.

https://www.almaobservatory.org/.../astronomers-track.../

SVE JE FIZIKA Miša Bracić