Crveni džin i beli patuljak kruže jedan oko drugog. Beli patuljak je prikriven u akrecionom disku crvenog džina. Oblak materijala teče sa velike zvezde na malu. Eksplozija nove na belom patuljku stvara svetlu loptu.

„To je događaj koji se dešava jednom u životu i koji će stvoriti mnogo novih astronoma, dajući mladim ljudima kosmički događaj koji mogu sami da posmatraju, postavljaju pitanja i prikupljaju podatke“, rekla je dr Rebeka Haunsel, pomoćnica istraživača specijalizovana za nova dešavanja u NASA-inom centru za svemirske letove Godard u Grinbeltu, u Merilendu. "To će podstaći sledeću generaciju naučnika."

T Korona Borealis (T CrB) je binarni sistem u Severnoj kruni na oko 3.000 svetlosnih godina od Zemlje. Sistem se sastoji od belog patuljka, ostatka mrtve zvezde veličine Zemlje sa masom jednakoj masi Sunca i drevnog crvenog giganta koji gravitacionim privlačenjem svog gladnog suseda gubi vodonik.

Vodonik iz crvenog džina nakuplja se na površini belog patuljka, povećavajući pritisak i toplotu. Na kraju, to pokreće termonuklearnu eksploziju dovoljno veliku da raznese taj nagomilani materijal. Izgleda da se taj događaj kod T CrB ponavlja, u proseku svakih 80 godina.

U eksploziji nove, beli patuljak izbacuje akumulirani materijal u zaslepljujući bljesak ali ostaje netaknut. Ciklus se ponavlja tokom vremena, nakon desetina ili stotina hiljada godina.

„Postoji nekoliko rekurentnih novih sa veoma kratkim ciklusima, ali obično ne vidimo često ponovljeni izliv tokom ljudskog života, a retko je tako blizak našem sistemu“,rekla je Haunsel. "Neverovatno je uzbudljivo imati ovo sedište u prvom redu."

Prvo zabeleženo viđenje T CrB nove bilo je pre više od 800 godina, u jesen 1217. kada je Burchard, opat Ursberga u Nemačkoj, primetio „slabu zvezdu koja je neko vreme sijala velikim sjajem“.

T CrB nova je poslednji put viđena 1946. Njeno ponašanje tokom protekle decenije izgleda slično posmatranom ponašanju u sličnom vremenskom okviru koji je doveo do erupcije 1946. godine. Ako se obrazac nastavi nova bi mogla da se dogodi do septembra 2024.

Severna kruna je u obliku potkovice zapadno od sazvežđa Herkul. Može se identifikovati lociranjem dve najsjajnije zvezde na severnoj hemisferi – Arktura i Vege – i praćenjem prave linije od jedne do druge, posmatrače dovodi do Herkula i Korone Borealis.

Eksplozija će biti kratka. Golim okom će biti vidljiva nešto manje od nedelju dana.

Različiti teleskopi i instrumenti će snimati podatke širom vidljivog i nevidljivog spektra svetlosti. Za posmatranje T CrB nove, spremne su svemirske misije: ST za gama zrake Fermi, ST Džejms Veb, opservatorija Neil Gehrels Svift, IXPE (Imaging X-ray Polarimetry Explorer), NuSTAR (Nuclear Spectroscopic Telescope Array), NICER (Neutron star Interior Composition Explorer) i INTEGRAL (Extreme Universe Surveyor) Evropske svemirske agencije. Učestvovaće i brojni zemaljski radio i optički teleskopi, uključujući veoma veliki niz Nacionalne radioastronomske opservatorije u Novom Meksiku.

„Posmatraćemo događaj nove na vrhuncu i kroz njegov pad, kako energija opada“, rekla je Hounsell. „Ali podjednako je važno dobiti podatke tokom ranog uspona do erupcije – tako da će podaci koje prikupe građani koji su sada u potrazi za novom doprineti našim nalazima.”

Uređaji za snimanje gama zraka nisu postojali poslednji put kada je T CrB eruptirao 1946. godine, a IXPE-ova sposobnost polarizacije – koja identifikuje organizaciju i poravnanje elektromagnetnih talasa da bi se odredila struktura i unutrašnji procesi visokoenergetskih fenomena je novi alat u rendgenskoj astronomiji. Kombinovanje njihovih podataka daće uvid bez presedana u životni ciklus binarnih sistema i moćne zvezdane procese koji ih podstiču.

Postoji li šansa da septembar dođe i prođe bez očekivanog izbijanja nove iz T CrB?

„Nove koje se ponavljaju su nepredvidive“, rekao je dr Koji Mukai, astrofizičar u Godardu. „Kada mislite da ne može postojati razlog da sledi određeni šablon, on radi – i čim počnete da se oslanjate na njega da ponavlja isti obrazac, on potpuno odstupi od njega. Videćemo kako će se ponašati T CrB."

https://www.nasa.gov/.../nasa-global-astronomers.../...

SVE JE FIZIKA Miša Bracić