U ogromnim, kovitlajućim oblacima gasa i prašine hiljadu puta većim od čitavog našeg Sunčevog sistema neprestano se, od samog nastanka galaksije, rađaju zvezde. Ali ništa nije večno pa i zvezde imaju svoj život koji se na kraju, posle desetina miliona ili ponekad i desetina milijardi godina, ugasi. Ponekad zvezda umre tiho i mirno, a ponekad jarosno kada čitavom galaksijom prostruje njeni poslednji trzaji.

Zbilja, koliko se to često dešava da neka zvezda umre? I kako?

Mira, 

Obična zvezda poput Sunca ili manja, ima zanimljiv iako pomalo monoton život. Ona prolazi kroz određene faze. Pri kraju života nakon što se naduje i prođe kroz fazu crvenog džina ona odbace svoje spoljašnje slojeve i postaje zvezda beli patuljak. U našoj galaksiji to se dogodi jednom u dve godine. Galaksija ima oko 300 milijardi zvezda i jedna od njih u svake dve godine tako završi svoj život. 

Betelguese, supernova, JWST

Druge zvezde, mnogo masivnije od Sunca, bar osam puta, život završavaju dramatično.  One nestaju u spektakularnoj eksploziji koja bljeskom zaseni celu galaksiju. Taj događaj zovemo supernova. I to se, kažu, astronomi dešava jednom u 60 godina. Dakle,  mnogo ređe nego što su smrti belih patuljaka, ali to je normalno jer i tih masivnih zvezdi ima mnogo manje nego zvezda poput Sunca. 

Ali ukupno gledano u toku veka nestane oko 52 zvezde što je 1,9 zvezda tokom jedne godine. 

Artistički prikaz braon patuljka

Ali postoje i smeđi patuljci. To su gasovita tela suviše mala da bi bile zvezde i suviše velika da bi bile planete. I ima ih mnogo! Naša galaksija vrvi od njih. Oni za razliku od zvezda koje energiju stvaraju fuzijom vodonika i drugih elemenata, energiju stvaraju postupnim skupljanjem zbog jake gravitacijske sile. Njihova masa uglavnom nije dovoljno velika da bi izazvale nuklearnu fuziju kao što je to slučaj kod zvezda, ali naravno i oni u nekom momentu okončavaju svoj život. Njihovo se gorivo vremenom potroši i oni postaju tamni objekti hladnog gasa. To se godišnje dogodi jednom do tri puta. 

Više: Astronomy