Ostatak supernove Kasiopeja A (Cas A), sa udaljenosti od 11 000 svetlosnih godina, iz sazvežđa Kasiopeje sija na novoj slici svemirskog teleskopa Džejms Veb. Procenjuje se da je eksplodirala pre oko 340 godina.

Vebov NIRCam (bliska infracrvena kamera) pogled na Cas A prikazuje ostatke eksplozije u rezoluciji koja na ovim talasnim dužinama ranije nije bila dostupna. Otkrivaju se detalji širenja omotača materijala koji udara u gasnu komoru zvezde pre nego što je eksplodirala.

Cas A je jedan od najviše proučavanih ostataka supernove. Zemaljske i svemirske opservatorije su posmatrale i snimale ostatke supernove u rendgenskom, radio, optičkom, i to ne u celom opsegu ovih delova spektra.

U aprilu 2023, Vebov MIRI (srednji infracrveni instrument) je otkrio nove i neočekivane karakteristike unutar unutrašnje ljuske ostatka supernove. Mnoge te karakteristike su nevidljive na novoj slici NIRCam-a.

Stavite kursor na fotografiju

Naše oči ne primaju infracrvenu svetlost pa su na ovoj slici, ove talasne dužine svetlosti predstavljene u vidljivim bojama. Boje su od različitih NIRCam-ovih filtera, a svaka od tih boja nagoveštava različite aktivnosti unutar CasA.

Slika sa NIRCam-a je manje šarena od slike sa MIRI-a, ali ne daje manje informacija, što je rezultat talasnih dužina u kojima materijal u objektu emituje svoju svetlost.

Na Vebovoj najnovijoj slici nakupine jarko narandžaste i svetlo roze boje čine unutrašnju školjku ostatka supernove. Otkrivaju se najsitniji čvorovi gasa sumpora, kiseonika, argona i neona. Gas sadrži i mešavinu prašine i molekula, koji će eventualno biti materijal za nove zvezde i planetarne sisteme. Cas A se prostire na 10 svetlosnih godina.

Na Veb-ovom bliskom infracrvenom pogledu unutrašnja šupljina i spoljašnja školjka Cas A su relativno bez boje. Ivice glavne unutrašnje školjke, koje su na MIRI slici tamno narandžaste i crvene ovde izgledaju kao dim. Ovo je mesto gde se talas eksplozije supernove zabija u okolni materijal oko zvezde. Prašina u materijalu oko zvezde je previše hladna da bi se detektovala direktno na talasnim dužinama blizu infracrvenog spektra, ali svetli u srednjem infracrvenom delu spektra.

Bela svetlost je sinhrotronsko zračenje, koje generišu naelektrisane čestice koje se spiralno kreću izuzetno velikim brzinama oko linija sila magnetnog polja. Sinhrotronsko zračenje je vidljivo u školjkama poput mehurića u donjoj polovini unutrašnje šupljine.

U bliskom infracrvenom prikazu se ne vide petlje zelenog svetla u centralnoj šupljini Cas A koja je sijala u srednjem infracrvenom svetlu.

Kružne rupe vidljive na MIRI slici u beloj i ljubičastoj boji, na NIRCam slici predstavljaju jonizovani gas koji je ostavila zvezda pre nego što je eksplodirala.

U donjem desnom uglu vidnog polja NIRCam-a, prugasta mrlja Babi Cas A, na oko 170 svetlosnih godina je eho svetlost davne eksplozije zvezde koja greje daleku prašinu.

Postoji i nekoliko drugih manjih svetlosnih odjeka rasutih po Vebovom novom portretu Cas A.

Posle ovih najnovijih Vebovih slika ne možemo da se ne zapitamo šta nam još sve kriju pojave i tela u svemiru u svom sastavu i ponašanju u obilju različitih talasnih dužina u celom opsegu elektromagnetnog spektra.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić