Već dugo znamo da se eksplozije supernovih u našoj galaksiji dešavaju mnogo, mnogo ređe nego što to sugerišu naša teoretska predviđanja. Primera radi, poslednja vidljiva eksplozija, među nama astronomima poznata kao Kasiopeja A (Cas A), desila se davne 1680, a teoretičari kao što su Van der Bergh &Tamman (1991) predviđaju najmanje tri velike eksplozije u svakom stoleću - i to zvezda mase veće od osam sunčevih masa. U poslednjih 2000 godina znamo za manje od 10 ovakvih gigantskih eksplozija u našoj galaksiji, a po teoretičarima trebalo bi da ih je bar šest puta više! I onda gde su - gde se kriju? Ovaj očigledni deficit motivisao je više grupa astronoma u Americi, Evropi i Australiji da potraže ove nedostajuće objekte.
 Kliknite na sliku |
Da kažemo prvo da ukupan broj poznatih eksplozija supernovih i njihovih ostataka u našoj Galaksiji iznosi oko 300. Prosečan 'život' jednog ostatka supernove iznosi oko 30.000 godina, a neki ostatci prežive i više od 100.000 godina. Naravno, sve zavisi od sredine (okoline) u kojoj se eksplozija desila.
I tako sve do pre par meseci kad je grupa astronoma okupljena oko profesora Steve Reynoldsa (Stephen Reynolds) sa North Carolina State University pronašla novi ostatak supernove u neposrednoj blizini našeg Galaktičkog centra. U stvari, za ovaj ostatak se znalo još od sredine 1984. ali niko nije bio siguran u starost ovog malog objekta, teško razlučivog od ostatka veoma gusto naseljenog centra naše Galaksije. Kolega Reynolds je koristio X-zračna posmatranja sa CHANDRA opservatorije i utvrdio da je ovaj veoma neobičan objekat u stvari bona fide ostatak supernove eksplozije koji se, po njemu, desio pre nekih 140-150 godina. Pored toga i VLA (Very Large Array) radio posmatranja su pokazala i drugu stranu ove eksplozije. Iako je isti mehanizam (ne-termički ili sinhrotonski) 'odgovoran' za oblik ovog objekta - on je VEOMA različitog izgleda na ove dve talasne dužine što se može videti prikazanih slika.
Verovatno ste se zapitali kako sve to? Kako se zna da je starost baš tolika? Zašto ovaj objekat ne vidimo u optičkom delu? Zašto je tako velika razlika u izgledu ovog objekta na X-zračnim frekvencijama u poređenju sa radio slikama i pregledima?
Na ovo zadnje pitanje još nemamo nikakav odgovor. A što se tiče starosti tu su već mišljenja podeljena. Sama ekspanzija ovog ostataka supernove između dva VLA radio posmatranja iz 1985 i 2008. kao i naša ATCA (Australian Telescope Compact Array) posmatranja iz 1993. - indiciraju da je ona ipak nešto malo starija ili oko 200 godina što i dalje čini ovaj objekat najmlađim u svojoj klasi. Ako ste se onda zapitali zašto Gazda Đoka (prim. aut. Karađorđe) i njegove subaše nisu primetili nikakav znak sa neba tokom dizanja one prve bune - e to je već jako teško objasniti. Možda je razlog u daljini ovog ostataka supernove od nekih 27.000 svetlosnih godina, sa jedne strane a sa druge blizina gusto naseljenom centru naše galaksije?
U svakom slučaju istraživanja se nastavljaju i koliko već krajem ove godine dobićemo nova ATCA posmatranja ovog predivnog objekta. Naravno da ćemo čitaoce Astronomije i dalje ekskluzivno obaveštavati o tome šta ima novo sa eksplozijama po našoj i drugim galaksijama.
*******
Kad smo već kod 'znakova sa neba' ne treba zaboraviti najpoznatiju eksploziju supernove - CRAB, M1 koja se desila oko 4. jula 1054. a već 16. jula je proglašen i prvi raskol u do tada prilično kompaktnoj hrišćanskoj crkvi - na pravoslavce i katolike. Neki stari zapisi iz tog vremena kažu da su 'opravdanje' za raskol (čitaj svađu) 'dobili u znaku sa neba'. I onda su znali šta im je činiti. Kineski zapisi ove eksplozije kažu da se ta nova zvezda videla i danju i to, naravno, golim okom, a noću je bila sjajnija i od Meseca.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
