Ponekad se desi da naučnici do velikog otkrića dođu sasvim slučajno.

Astronomi sa Opservatorije Siding Spring australijskog Nacionalnog univerziteta su tragali za ostacima  malih galaksija koje kruže oko Mlečnog puta i onda su otkrili, sasvim nenamerno, izuzetno brzu zvezdu, (kataloške oznake S5-HVS1). Ona je jurila brzinom većom od šest miliona kilometara na sat što je deset puta brže od brzine većine zvezda naše galaksije. Takva brzina će je izbaciti iz Mlečog puta za nekih 100 miliona godina – što je prilično kratko vreme u astronomskom smislu. 

Istorija ove zvezde ja zanimljiva. Ona je nekada bila par druge zvezde, radi se dakle o binarnoj zvezdi. To su one koje se obrću jedna oko druge i tako dele svoju sudbinu. Ali taj par se suviše primakao centralnoj, supermasivnoj crnoj rupi koja tavori u centru naše galaksije. Ta crna rupa ima masu četiri miliona mase Sunca, a u katalozima je poznata pod oznakom Sagittarius A*.

Umetička predstava odbačene zvezde nakon susreta sa crnom rupom. Slika: James Josephides (Svinburne Astronomi Productions)

Pre oko pet miliona godina u složenoj gravitacionoj igri desilo se da jednu od te dve zvezde crna rupa privuče i proguta. Istovremeno je drugu, ovu koju su astronomi uočili, odbacila te je ona velikom brzinom pojurila kroz galaksiju. Takva brzina će je sigurno odvesti izvan Mlečnog puta jer je suviše velika da bi je gravitacija ostalih zvezda zarobila i zadržala u galaksiji. 

Ona je sada do nas udaljena 29.000 svetlosnih godina i nastaviće da se udaljava da bi se kroz stotinak miliona godina našla u beskrajnom međuglaktičkom prostranstvu. 

Ovaj događaj je za astronome toliko interesantan da će oni nastaviti sa posmatranjem te zvezde, ali sada sa GAIA opservatorijom Evropske svemirske agencije. 

Naravno, sve je u svemiru na neki način povezano pa će izučavanje ovog događaja doprineti boljem razumevanju evolucije galaksije i pojedinih njenih zvezda. Posebno je važno ishodište pomenute zvezde jer je centar galaksije teško dostupan za izučavanje. Na osnovu novostečenog znanja donekle će se rasvetliti uslove formiranja i sastav zvezda unutar galaktičkog jezgra.

 Prema: 

Astronomy Now, The New York Times,  Fox 43,