Sirius je najsjajnija zvezda na noćnom nebu Zemlje. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,6 svetlosnih godina. Ime ove zvezde vuče poreklo od staro-grčke reči Σείριος Seirios, u značenju užaren, usijan. To je jedna od nama najbližih zvezda, a i dalje se približava Suncu tako da joj lagano rase sjaj i to će trajati sledećih 60 000 godina. Nakon toga, rastojanje između Siriusa i Sunčevog sistema će početi da raste, ali će ipak Sirius i dalje biti najsjajnija zvezda na nebu Zemlje (izuzimajući Sunce) sledećih 210 000 godina.
Sunce, levo i Sirius
Sirius je vidljiv od kasne jeseni do ranog proleća na geografskim širinama manjim od 75 stepeni.
Kako da nađete Sirius
Sirius je dvojna zvezda u sazvežđu Canis Major (Veliki Pas).
 Besel |
Nemački matematičar i astronom Fridrih Besel je, posmatrajući kretanje Siriusa 1843. i 1844. primetio male nepravilnosti u njegovoj putanji što je navodilo na zaključak o postojanju bliskog, ali nevidljivog pratioca koji svojom gravitacijom kvari ovu putanju.
Osamnaest godina kasnije, 1862. Alvin Klark, američki astronom i konstruktor teleskopa, zaista je otkrio u blizini Siriusa zvezdu sjaja 8,65 m. kasnije je utvrđeno da se ovo zvezda kreće po izduženoj eliptičnoj putanji oko Siriusa i to na rastojanju od 8,1 do 31, 5 astronomskih jedinica (A.J. – srednje rastojanje Zemlje od Sunca; slika levo).
Kad se govorio o zvezdanom sistemu Siriusa onda se on naziva Sirius A, a njegov pratilac Sirius B. Sirius B je težak za osmatranje zbog zaslepljujućeg sjaja Siriusa A. Ipak, pomoću dobrog teleskopa i sa specijalnom blendom, tj. zaslonom koji blokira svetlost sjajnije zvezde, moguće ga je snimiti.
Sirius A ima duplo veću masu od mase našeg Sunca, dok je Sirisus B je beli patuljak veoma velike mase (za jednog patuljka) koja iznosi 0,98 procenata mase Sunca. Sem toga ta masa je spakovana u zapreminu veličine naše Zemlje u grubo računajući. Tako velika masa u malom prečniku rezultira ogromnom gustinom. Temperatura na površini ove zvezde iznosi 25.200 K
Sirius B je sada na izdisaju, nalazi se na kraju svog zvezdanog života jer je potrošio svoje nuklearno gorivo te su u njemu prestale nuklearne reakcije koje pretvaraju vodonik u helijum. Ova zvezda još uvek svetli samo zato što je još topla.
| Neobična priča Dogona |
|
To je vrlo stari narod, poznat još od antičkih vremena. Glavni verski ritual Dogona je vezan za zvezdu Sirius. Dogoni veruju da su pre 3000 godina njihov narod posetila amfibijska bića sa Siriusa. Svoja učenja o astronomiji i Siriusu poverili su francuskim antropolozima koji su ih posetili 1930. Između ostalog ispričali su im da u blizini Siriusa postoji jedna neobična zvezda, ogromne gustine i velike mase. Danas znamo da oko Siriusa kruži zvezda velike gustine i mase - to je Sirius B. Ali, kako su Dogoni od davnina mogli da znaju za nešto što je tek moderna astronomija otkrila? To niko ne zna. |
| Sirius kod nas |
|
Zvezda Sirius se u našim krajevima može videti od jeseni do početka proleća, ali pošto ona leži ispod nebeskog ekvatora uvek je prilično nisko nad našim horizontom, te njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazdušnih slojeva često uzrokuju lake promene u njenoj boji. |
| Kod nas se za zvezdu Sirius zna od davnina. Pošto je označavala vreme kada valja izvoditi stoku na pašu, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjaruša. |
|
Stari narodi Stari Egipćani zvezdu Sirius su zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave počinjale sa njenom pojavom na nebu. Sezonsko pojavljivanje Sirusa na nebu označavalo je i početak nove godine. Posmatranjem dolaska Siriusa Egipćani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj. da godina traje za četvrtinu dana duže nego što se do tada verovalo. Ovu korekciju će mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara. Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem čije se sazvezđe nalazi u blizini. Sirius se od davnina zove Pasja zvezda jer pripada sazvezđu Velikog psa. U susedstvu je i sazvezđe Mali pas. Oba po mitu predstavljaju lovačke pse lovca Oriona. (Nije iznenađenje što astronomi Sirius B zovu Kuče, odnosno Štene) |
Po sazvežđu u kome lezi Sirius se od antičkih dana zove još i Pasja zvezda. U starom svetu se, inače, dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Siriusa (jula i avgusta meseca) pa se još od tada, čak i kod nas, sačuvao izraz "pasja vrućina". "Pasji dani'' predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vrućine lako pobesne. Smatralo se da Sirius koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu što uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirius utiče i na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih, muči tromost i mrzovolja. |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
