Po prvi put posmatrani detalji na površini jedne stare zvezde Sunčeve mase. Snimci ALMA teleskopom od strane astronoma istraživača sa Univerziteta Čalmers (Geteborg, Švedska) ukazuju da se radi o zvezdi džinu i čiji je prečnik jednak dvostrukoj veličini Zemljine orbite oko Sunca. Pored ogromnih dimenzija, uočljivi su i neočekivano moćni talasi u atmosfera opisane zvezde. Rezultati istraživanja su objavljeni u astronomskom žurnalu Nature Astronomy oktobra meseca ove godine.

Slika 1. Najoštrija slika crvenog džina, W Hidre na rastojanju 320 svetlosnih godina od Zemlje i nekoliko milijardi godina u budućnosti u odnosu na Sunce. Radi poređenja, slici je dodat prsten koji predstavlja srazmernu veličinu Zemljine orbite oko Sunca. ALMA (ESO/NAOJ/NRAO)/ W. Vlemmings

Istraživači predvođeni Vouterom Vlemingsom sa Tehnološkog Univerziteta Čalmers su koristeći se ALMA teleskopom, Atacama Large Millimetre/Submillimetre Array uspešno snimili zvezdu džina mase Sunca do sada nezabeležene oštrine. Najnovije fotografije pokazuju po prvi put viđene detalje na crvenom džinu W Hidre. Zvezda je udaljena 320 svetlosnih godina od Zemlje u pravcu sazvežđa Hidra (Vodena zmija).

W Hidre je primer asimptotskog džina AGB, asymptotic giant branch star. Navedena vrsta džinova predstavlja stare, hladne a sjajne zvezde koje gube svoju masu kroz snažan zvezdani vetar. Naziv pomenute klase zvezda potiče od položaja na čuvenom Hercšprung – Raselovom dijagramu i koji razvrstava zvezde prema njihovom sjaju i temperaturi.

Za nas je važno ne samo da proučimo izgled jednog crvenog džina već nam je bitna evolucija ovakve vrste zvezda, odnosno kako se menja tokom vremena a takođe su bitni i hemijski elementi koje ostavlja za sobom tokom svog kretanja kroz Galaksiju i čija je zastupljenost bitna za postojanje života uopšte. koristeći se antenama ALME možemo vršiti detaljno proučavanje ovakvih zanimljivih zvezda u visokoj rezoluciji, u navodu Voutera Vlemingsa.

Slika 2. W Hidre smeštena unutar Solarnog sistema na mestu Sunca.

Zvezde poput Sunca evoluiraju na vremenskoj skali od mnogo milijardi godina. Kada ostare, dolazi do povećanja njihovih prečnika i u isto vreme snižavaju svoju spoljašnju temperaturu postajući sklonije ka gubljenju sopstvene mase kroz zvezdane vetrove. Zvezde proizvode važne hemijske elemente kao što su ugljenik i azot. Kada te iste zvezde postanu crveni džinovi, navedeni elementi se oslobađaju u okolni prostor i postaju nuklearno gorivo narednim generacijama zvezda.

ALMINE fotografije pružaju jasan uvid kakva je površina nekog crvenog džina mase Sunca za razliku od ranijih oštrih fotografija sa mnoštvom detalja ali mnogo masivnijih crvenih super džinova poput Antaresa i Betelgeza.

Samo posmatranje je takođe donelo dosta iznenađenja astronomima. Neočekivano su se pojavile kompaktne i svetle pege i koje ukazuju na vreli gas u hromosferi, odnosno u slojevima iznad površine zvezde.

Naša merenja svetlih pega ukazuju na postojanje snažnih udarnih talasa u zvezdanoj atmosferi i zahvaljujući kojim se javljaju više temperature nego što to predviđa model AGB-a, zaključuje Teo Kouri, član gupe astronoma istraživača sa Čalmersa.

Slika 3. DSS, Digitized Sky Survey fotografija W Hidre.

Postoji takođe i alternativno objašnjenje uočene pojave svetlih pega i ono glasi da je posmatranje rađeno baš u vreme pojave džinovskog izbačaja materije sa zvezde, takozvani flare.

Trenutno naučnici sprovode nova posmatranja W Hidre uz pomoć ALMA ali i drugih teleskopa kako bi bolje proučili atmosferu zvezde. Snimanje ovakvih zvezda u visokoj rezoluciji predstavlja izazov ali se pokazuje kao nešto veoma zahvalno, reči su Elvire De Bek, astronomkinje sa Čalmersa.

Slika 4. Poređenje zvezda po veličini.

Stiče se osećaj koliko smo mi zapravo mali kada posmatram našu sliku W Hidre u odnosu na celokupnu orbitu Zemlje oko Sunca. Mi smo rođeni iz materijala sličnog porekla tako da je vrlo uzbudljivo i izazovno proučavati nešto što može da kaže o našem poreklu i budućnosti, zamišljeno reče Elvira.

Izvor teksta i slika