Koliko vas su kreativci, dizajneri, inženjeri, preduzetnici, umetnici ili možda prosto imate veoma bujnu maštu? Pokažite ruke? (Klicanje)

00:14

To je većina vas. Imam novosti za nas kreativce. U narednih 20 godina, više će se promeniti način na koji obavljamo naše poslove nego u poslednjih 2000 godina. Zapravo, mislim da smo u praskozorju novog doba u ljudskoj istoriji.

00:37

Sad, imali smo četiri značajne istorijske ere, definisane načinom našeg rada. Doba lovaca i sakupljača koje je trajalo nekoliko miliona godina. A potom zemljoradničko doba koje je trajalo nekoliko hiljada godina. Industrijsko doba je trajalo nekoliko vekova. A sadašnje informaciono doba je trajalo svega nekoliko decenija. Trenutno smo kao vrsta na samom početku naše nove značajne ere.

01:04

Dobro došli u prošireno doba. U ovoj novoj eri, vaše prirodne ljudske sposobnosti će da budu proširene uz pomoć računarskih sistema koji vam pomažu da razmišljate, robotskih sistema koji vam pomažu da stvarate i digitalnih nervnih sistema koji vas povezuju sa svetom daleko izvan vaših prirodnih čula. Započnimo kognitivnim proširenjem. Koliko vas su prošireni kiborzi?

01:27

(Smeh)

01:30

Ja bih zapravo rekao da smo svi mi prošireni. Zamislite da ste na zabavi i neko vam postavi pitanje na koje ne znate odgovor. Ako imate nešto slično ovome, za nekoliko sekundi možete znati odgovor. Ali ovo je tek primitivni početak. Čak je i Siri tek pasivno oruđe. Zapravo, u poslednjih tri i po miliona godina, oruđa koja smo imali su bila potpuno pasivna. Ona rade tačno ono što im kažemo i ništa više. Naše prvo oruđe je jedino seklo onde gde bismo udarili njime. Dleto rezbari samo onde gde ga umetnik usmeri. Čak i naša najnaprednija oruđa ne rade bilo šta bez naših eksplicitnih naredbi. Zapravo, do danas, a to je nešto što me nervira, oduvek smo bili ograničeni potrebom da ručno uteramo našu volju u naše alate - ručno, bukvalno koristeći naše ruke, čak i sa kompjuterima. No ja sam više nalik Skotiju iz "Zvezdanih staza".

02:30

(Smeh)

02:31

Želim da razgovaram s kompjuterom. Želim da kažem: "Kompjuteru, hajde da dizajniramo automobil", i kompjuter mi pokaže automobil. A ja kažem: "Ne, da izgleda brže i manje nemački", i, bum, kompjuter mi pokaže opciju.

02:43

(Smeh)

02:45

Taj razgovor je možda malčice daleko, verovatno manje nego što većina nas misli, ali trenutno radimo na tome. Oruđa prave ovaj skok od pasivnih do stvaralačkih. Stvaralačka dizajnerska oruđa koriste kompjutere i algoritme, da bi tim spojem stvorila geometriju i potpuno sama došla do novih dizajna. Sve što im je potrebno su vaši ciljevi i vaša ograničenja.

03:10

Daću vam jedan primer. U slučaju ove vazdušne šasije drona, sve što bi trebalo da uradite je da tražite sledeće: da ima četiri propelera, želite da bude što lakša i želite da ima aerodinamičnu efikasnost. Potom kompjuter istražuje celokupan prostor rešenja: baš svaku mogućnost koja rešava i ispunjava vaše kriterijume - milione njih. Potrebni su veliki kompjuteri da to obave. Ali su nam uzvratili dizajnima koje mi sami ne bismo nikad mogli da zamislimo. A kompjuter je sam došao do ovoga - niko nikad nije nacrtao bilo šta - i započeo je potpuno od nule. I, usput, nije slučajno da telo drona izgleda baš kao karlica leteće veverice.

03:54

(Smeh)

03:57

To je tako jer su algoritmi dizajnirani da deluju na isti način kao evolucija.

04:02

Uzbudljivo je što počinjemo da gledamo ovu tehnologiju u stvarnom svetu. Nekoliko godina smo radili sa Erbasom na konceptu aviona iz budućnosti. I dalje je ispred svog vremena. Ali baš nedavno smo koristili generativni dizajn veštačke inteligencije da bismo smislili ovo. Ovo je pregrada odštampana 3D štampačem, koju je dizajnirao kompjuter. Jača je od prvobitne, a ipak je upola lakša i leteće u erbasu A320 kasnije ove godine. Kompjuteri sad mogu da stvaraju; mogu da osmisle sopstvena rešenja za naše dobro definisane probleme. Ali nisu intuitivni. I dalje moraju da počnu od nule, baš svaki put, a to je zato što nikad ne nauče. Za razliku od Megi.

04:47

(Smeh)

04:49

Megi je zapravo pametnija od naših najnaprednijih dizajnerskih oruđa. Šta podrazumevam time? Ako njen vlasnik uzme povodac, Megi zna s porpiličnim stepenom izvesnosti da je vreme za šetnju. A kako je naučila? Pa, svaki put kad je vlasnik uzeo povodac, išli su u šetnju. I Megi je obavila tri stvari: morala je da obrati pažnju, morala je da se priseti šta se desilo i morala je da zadrži i stvori obrazac u svom umu.

05:14

Zanimljivo je da je upravo to ono što naučnici za kompjutere pokušavaju da navedu VI da uradi u poslednjih oko 60 godina. Te 1952. su sagradili ovaj kompjuter koji je mogao da igra iks-oks. Velika stvar. Potom, 45 godina kasnije, 1997. Deep Blue je pobedio Kasparova u šahu. Godine 2011, Watson je pobedio ova dva čoveka u kvizu, što je daleko teže za kompjuter da iga od šaha. Zapravo, umesto da radi na osnovu već definisanih recepata, Votson je morao da koristi rasuđivanje da bi prevazišao ljudske protivnike. A onda, pre nekoliko nedelja, AlphaGo iz DeepMind-a je pobedio ljudsko biće koje je najbolje u gou, a to je najkomplikovanija igra koju imamo. Zapravo, ima više mogućih poteza u gou nego što ima atoma u univerzumu. Pa, kako bi pobedio, AlphaGo je morao da razvije intuiciju. I zapravo, u nekim momentima programeri AlphaGo-a nisu razumeli zašto je AlphaGo radio to što radi.

06:22

A stvari se odvijaju zaista brzo. Mislim, razmotrite - u okviru ljudskog životnog veka, kompjuteri su prešli od dečje igre do onoga što se smatra vrhuncem strateškog mišljenja. U suštini se dešava to da kompjuteri prestaju da budu poput Spoka i postaju mnogo više nalik Kirku.

06:43

(Smeh)

06:46

Je li tako? Od čiste logike do intuicije. Da li biste prešli ovaj most? Većina vas govori: "Uh, nema šanse!"

06:56

(Smeh)

06:57

A stigli ste do te odluke u deliću sekunde. Prosto ste nekako znali da taj most nije bezbedan. A upravo je to tip intuicije koju naši sistemi dubinskog učenja trenutno počinju da razvijaju. Veoma brzo ćete bukvalno moći da pokažete kompjuteru nešto što ste napravili, što ste dizajnirali i on će to da pogleda i kaže: "Izvini, druže, to neće proći. Moraš opet da pokušaš." Ili ćete moći da ga pitate da li će se ljudima sviđati vaša nova pesma ili vaš novi ukus sladoleda. Ili, što je još važnije, moći ćete raditi sa kompjuterom da biste rešili problem s kojim se pre nismo suočili. Na primer, klimatske promene. Sami ne obavljamo posao naročito dobro, svakako da bi nam koristila sva moguća pomoć. O tome govorim, o tehnologiji koja naglašava naše kognitivne sposobnosti kako bismo mogli da zamislimo i dizajniramo stvari koje nisu dostupne nama, prostim starim neproširenim ljudima.

07:51

Pa, o čemu se radi kod stvaranja svih tih blesavih novih stvari koje ćemo izumeti i dizajnirati? Mislim da se u eri ljudskog proširivanja podjednako radi o fizičkom svetu kao i o virtuelnoj, intelektualnoj sferi. Kako će nas tehnologija proširiti? U fizičkom svetu, biće to robotski sistemi. U redu, svakako da postoji strah da će roboti da oduzmu poslove ljudima, to je tačno za određene sektore. No, mene više zanima zamisao da će ljudi i roboti radeći zajedno proširiti jedni druge, i počeće da naseljavaju nove prostore.

08:27

Ovo je primenjena istraživačka laboratorija u San Francisku, gde je napredna robotika jedna od oblasti na koje se fokusiramo, naročito saradnja između ljudi i robota. A ovo je Bišop, jedan od naših robota. Kao eksperiment, podesili smo ga da pomaže osobi koja na građevini obavlja repetitivne poslove - poslove poput bušenja rupa u gips-kartonu za utičnice ili prekidače za svetla.

08:49

(Smeh)

08:53

Dakle, Bišopov ljudski partner može da mu objasni na engleskom i jednostavnom gestikulacijom, poput razgovaranja sa psom, a potom Bišop, izvodi ta uputstva savršenom preciznošću. Koristimo ljude za ono u čemu su dobri: svesnost, percepcija i donošenje odluka. A koristimo robota za ono u čemu je dobar: preciznost i ponavljanje.

09:13

Još jedan sjajan projekat na kom je radio Bišop. Cilj ovog projekta, koga smo nazvali HIVE, bio je da testira iskustvo ljudi, kompjutera i robota gde svi rade zajedno kako bi rešili veoma složene dizajnerske probleme. Ljudi su služili kao radna snaga. Kružili su po gradilištu, rukovali bambusom - koji je, usput, stoga što je neizomorfan materijal, veoma težak robotima za rukovanje. No, potom su roboti namotavali ovo vlakno, a to je skoro nemoguće za ljude da urade. A potom smo imali VI koja je sve kontrolisala. Govorila je ljudima šta da rade, govorila je robotima šta da rade i nadgledala hiljade pojedinačnih komponenti. Zanimljivo je da je izgradnja ovog paviljona prosto bila nemoguća bez ljudi, robota i VI koji proširuju jedni druge.

10:01

Podeliću sa vama još jedan projekat. Ovaj je malčice blesav. Radimo sa umetnicima iz Amsterdama, Jorisom Larmanom i njegovom ekipom iz MX3D da bismo generativno dizajnirali i robotski odštampali prvi u svetu autonomno proizveden most. Dakle, Joris i VI baš dok govorimo dizajniraju taj objekat u Amsterdamu. A kad završe, pritisnućemo "Kreni" i roboti će početi 3D tehnologijom da štampaju nerđajući čelik i nastaviće da štampaju bez ljudskog uplitanja, sve dok završe most.

10:32

Pa, kako će roboti da prošire našu sposobnost zamišljanja i dizajniranja novih stvari, robotski sistemi će da nam pomognu da gradimo i pravimo stvari koje nismo mogli da pravimo pre. No, šta je s našom sposobnošću da osetimo i kontrolišemo ove stvari? Kako bi bilo da imamo nervni sistem kod stvari koje pravimo?

10:52

Naš nervni sistem, ljudski nervni sistem, saopštava nam o svemu što se dešava oko nas. Međutim, nervni sitem stvari koje pravimo je u najboljem slučaju prost. Na primer, automobil ne saopštava gradskom odseku za javne delatnosti da je upravo udario u rupu na uglu ulice Brodvej i Morison. Građevina ne sopštava njenim dizajnerima da li ljudi unutar nje vole da budu tu, a proizvođač lutaka ne zna da li se zaista igraju njihovim igračkama - kako, gde i da li su ili nisu zabavne. Vidite, siguran sam da su dizajneri zamislili ovakav stil života za barbiku kada su je dizajnirali.

11:26

(Smeh)

11:27

Ali šta ako se ispostavi da je barbi zapravo veoma usamljena?

11:30

(Smeh)

11:34

Kad bi dizajneri znali šta se zaista dešava u stvarnom svetu njihovim dizajnima - putevima, građevinama, barbikama - mogli bi da koriste to znanje da stvore bolja iskustva za korisnike. Nedostaje nervni sistem koji bi nas povezao sa svim stvarima koje dizajniramo, pravimo i koristimo. Šta kad biste svi vi imali dotok takvog oblika informacija od stvari koje stvarate u stvarnom svetu? Uz sve što pravimo, trošimo ogromne količine novca i energije - zapravo, prošle godine, skoro dva biliona dolara - ubeđujući ljude da kupe stvari koje pravimo. Ali kad biste imali ovakvu vezu sa stvarima koje dizajnirate i stvarate kada se one nađu u stvarnom svetu, nakon što ih prodaju ili lansiraju ili šta god, zapravo bismo mogli to da promenimo i da se pomerimo od ubeđivanja ljudi da vole naše stvari do prosto pravljenja stvari koje su ljudima prvenstveno potrebne.

12:25

Dobre vesti su da radimo na digitalnom nervnom sistemu koji bi nas povezao sa stvarima koje dizajniramo. Radimo na jednom projektu sa nekoliko momaka iz Los Anđelesa, koji sebe nazivaju Bandito Bradersima, i njihovom ekipom. A jedna od stvari koju ovi momci rade je izgradnja ludih automobila koji rade potpuno lude stvari. Ovi momci su sumanuti -

12:47

(Smeh)

12:48

na najbolji način. A mi s njima radimo tako što uzmemo tradicionalnu šasiju za trkačka auta i ugrađujemo nervni sistem u nju.

12:58

Dakle, opskrbili smo je desetinama senzora, stavili smo iza volana vozača svetske klase, odvezli auto u pustinju vozali ga do besvesti sedam dana. A nervni sistem automobila je zabeležio sve što se dešavalo automobilu. Zabeležili smo četiri milijarde jedinica podataka; sve sile kojima je bilo izloženo. A potom smo uradili nešto ludo. Uzeli smo sve podatke i priključili ih na VI genrativnog dizajna koju nazivamo "Dreamcatcher". Pa, šta dobijate kada dizajnerskom oruđu date nervni sistem i zatražite od njega da vam sagradi najbolju šasiju za auto? Dobijate ovo. Ovo je nešto što ljudi nikad ne bi mogli da dizajniraju. Samo što ljudi ovo jesu dizajnirali, ali to su bili ljudi prošireni VI generativnog dizajna, digitalnim nervnim sistemom i robotima koji zapravo mogu da proizvedu nešto ovakvo.

13:51

Pa, ako je ovo budućnost, prošireno doba, a mi ćemo da budemo prošireni kognitivno, fizički i čulno, kako će to da izgleda? Kako će da izgleda ova zemlja čuda?

14:04

Mislim da ćemo da vidimo svet u kom se udaljavamo od stvari koje se proizvode do stvari koje se obrađuju. U kom se udaljavamo od stvari koje se konstruišu do onih koje se gaje. Udaljićemo se od izolacije ka povezanosti. I udaljićemo se od kopanja ka sakupljanju. Mislim i da ćemo se pomeriti od žudnje da nam stvari budu poslušne ka cenjenju autonomije.

14:34

Zahvaljujući našim proširenim mogućnostima, naš svet će da se drastično izmeni. Imaćemo svet s više izbora, više povezanosti, dinamičniji, složeniji prilagodljiviji i, naravno, lepši. Obrisi budućnosti neće da liče na bilo šta što smo videli do sad. Zašto? Jer će sve ovo da oblikuje novo partnerstvo između tehnologije, prirode i čovečanstva. Za mene, to je budućnost koju vredi iščekivati.

15:06

Mnogo vam hvala.

15:07

(Aplauz)