Astronomi su koristeći NASA/ESA Svemirski teleskop Habl posmatrali ostatak eksplozije supernove u Velikom Magelanovom oblaku. Osim što nam je podario ovu divnu sliku, teleskop Habl je možda uspeo da pronađe tragove preživelog pratioca zvezde koja je eksplodirala.

Slika 1. Ostatak supernove N103B. Izvor slike: http://www.spacetelescope.org 

Grupa astronoma koristeći svemirski teleskop HABL su proučili ostatak eksplozije supernove tipa Ia SNR 0509-68.7 inače poznatu kao N103B (Slika 1, gornji deo u sredini). Ostatak supernove se nalazi u Velikom Magelanovom oblaku svega 160000 svetlosnih godina udaljen od Zemlje. Za razliku od mnogih drugih supernova, N103B ne izgleda sferično nego je veoma eliptična. Astronomi smatraju da je se deo materijala odbačenog nakon eksplozije sudario sa gustim oblakom međuzvezdane materije što je usporilo odbačeni materijal. Ljuska ekspandirajućeg materijala je otvorena sa jedne svoje strane što ide u prilog gore iznetoj ideji.

Povoljan, relativno blizak položaj ostatka supernove N103B omogućuje astronomima da detaljno prouče evoluciju zvezda kao i da odgonetnu na neka ključna pitanja vezana za supernove tipa Ia. Predvidljiv apsolutni sjaj supernove tipa Ia omogućuje astronomima da ovaj tip supernove koriste kao standardne kosmičke sveće za određivanje njihove udaljenosti i predstavljaju koristan alat u proučavanju svemira. Njihova stvarna priroda je i pored svega toga još uvek predmet astronomskih rasprava. Astronomi predpostavljaju da se supernove tipa Ia javljaju u binarnim sistemima kod kojih je bar jedna komponenta beli patuljak[1].

Trenutno postoje dve glavne teorije koje nam dočaravaju kako iz binarnog sistema nastaje supernova. Proučavanja zasnovana na jednoj od njih baca novo svetlo na N103B i u suštini predstavlja potragu za ostacima eksplozija supernovih.

Teorija predpostavlja da su obe zvezde u binarnom sistemu bile beli patuljci. Ukoliko dođe do sudara ova dva bela patuljka, neumitno nastaje supernova tipa Ia.

Po drugoj teoriji, samo jedna zvezda u binarnom sistemu predstavlja belog patuljka, dok je druga zvezda normalna zvezda glavog niza. Po ovoj teoriji, materijal sa pratioca belog patuljka prelazi u akrecioni disk sve dok ne dosegne limit što dovodi do eksplozije supernove. Po navedenoj teoriji, i pored dramatičnih promena u sistemu tokom eksplozije, pratioc belog patuljka bi trebalo da u nekom obliku odoli bliskoj eksploziji supernove. Do sadašnja posmatranja nisu potvrdila ovu teoriju, odnosno, nakon eksplozije supernove tipa Ia nije pronađen niti jedan ostatak koji bi ukazao na pratioca umrle zvezde u eksploziji.

Astronomi su posmatrali ostatak supernove N103B u potrazi za pratiocem. Proučili su oblast u dominantnoj spektralnoj liniji H – alfa jonizovanog gasa osvetljenoj obližnjim zvezdama u potrazi za udarnim talasima nastalih eksplozijom supernove. Astronomi su se nadali da će pronaći zvezdu u neposrednoj blizini centra eksplozije što se pokazuje kao zakrivljenje u frontu udarnih talasa. Otkriće preživelog pratioca bi praktično razrešilo tekuću diskusiju o poreklu supernovih tipa Ia.

I najzad, astronomi su uspeli da otkriju jednog kandidata koji zadovoljava tražena svojstva po tipu, temperaturi, sjaju i razdaljini od centra eksplozije supernove. Ta zvezda je približno mase Sunca ali je obavijena omotačem od vrelog materijala koji je verovatno odbačen tokom vremena ali pre nego što se eksplozija supernove dogodila u sistemu.

Iako je pronađena zvezda dobar kandidat za preživelog pratioca u N103B, moraće proći dodatna spektroskopska posmatranja kako bi dobili i konačnu potvrdu i ovo istraživanje je trenutno u toku.

Izvor teksta:

http://www.spacetelescope.org