Gaia naučni sistem za uzbunjivanje (1) je detektovao RCB zvezdu (2) a na osnovu podataka prikupljenih od strane kosmičkog teleskopa Gaia (3) dana 25. januara 2016.-te godine. Pomenuta zvezda je time dobila katalošku oznaku Gaia 16aau. Otkriće je obelodanjeno pet dana kasnije, 30. januara. U pitanju su veoma velike amplitude od ranije poznate zvezde oznake [MH95] 580, supergiganta u patuljastoj galaksiji Mali Magelanov oblak (SMC), uočljivog sa južne Zemljine hemisfere. Inače, zvezda je bila u fazi polaganog rasta sjaja sa 19-te na 15-tu magnitudu tokom januara meseca ove godine.

OGLE kriva sjaja OGLE-SMC710.08-1 magnituda je u infracrvenom domenu. Izvor slike: RCOM

Slučaj je hteo da se gore navedena RCB zvezda nalazila u bazi OGLE-IV pretrage (A. Udalski, Astronomska observatorija Varšavskog Univerziteta, 2015-ta godina) i gde je zabeleženo da je zvezda imala iznenadni pad u sjaju za 7 magnituda u infracrvenom domenu početkom marta 2012-te godine. Zvezda je do tog trenutka bila praktično konstantnog sjaj I~13,6 magnitude duže od dve godine (OGLE-IV, kriva sjaja objekta OGLE-SMC710.08.1 baza RCOM (4)).

Zvezda [MH95] 580 je ranije bila katalogizovana kao karbonska zvezda od strane istraživača Morgana i Hatzidimitrioua 1995-te godine a nakon proučavanja UK Šmit snimaka objektivnom prizmom. Koristeći se Infracrvenom selekcionom tehnikom opisane od strane istraživača Tiseranda (P. Tisserand (IAP), 2012-ta godina), zvezda je uvrštena u grupu retkih kandidata RCB zvezda interesantnih za 2MASS i WISE All-Sky pretrage. Naime, ove retke zvezde spadaju u grupu interesantnih zvezda koje proizvode vreli cirkumstelarni oblak prašine. Spektralna raspodela energije oblaka prašine odgovara raspodeli energija dvostrukog crnog tela (F/G zvezde i vrelog omotača u temperaturnom opsegu od 600 do 800 Kelvina) koji je veoma specifičan i na taj način izdvaja navedenu grupu zvezda iz grupe onih zvezda koje proizvode prašinu. Zvezda [MH95] 580 je nabrojana kao 5003-ći novi objekat na listi od interesa i koji će biti objavljen ukratko od strane tima istraživača (Tisserand, Clayton, Welch 2016-ta godina). RCB kandidat je praćen 24. i 26. jula 2013.-te godine koristeći WiFes spektrograf montiran na 2,3 metarskom teleskopu na lokaciji Siding Spring observatorija (Australija). Do tog trenutka, zvezda [MH95] 580 je bila u fazi povratka na pređašnji sjaj I~15,2 magnitude. Spektar srednje rezolucije (R~3000) ukazuje da ne postoje pikovi CN spektralnog opsega ali ukazuje na pikove C_2 spektralnog opsega ispod 5800 Angstrema, kao i mnoštvo apsorcionih linija tipičnih za vrele RCB zvezde kao što su C I, N I, O I linije i linije gvožđa kao i slabe H-alfa apsorcione linije retko viđene kod drugih RCB zvezda. Na osnovu jačine C_2 i sintetizovanog spektra karbonske zvezde u odsustvu vodonika, može se proceniti da se efektivna temperatura nove RCB zvezde nalazi u opsegu od 6700 do 7000 Kelvina.

Zvezda Gaia 16aau, odnosno, [MH95] 580 ili OGLE-SMC710.08.1 je nova RCB zvezda, peta po redu poznata RCB zvezda u Malom Magelanovom oblaku. Fotometrijska istraživanja zvezde uz pomoć Gaie ukazuju na karakteristične odlike jedne vrste RCB zvezda. Iznenadan pad u sjaju nam govori da je fotosfera zvezde zaklonjena prašinom od novoformiranog oblaka prašine u pravcu posmatranja. Tokom narednih nekoliko meseci, doći će do postepenog raspršivanja oblaka prašine u okolni prostor i zvezda će povratiti svoj pređašnji sjaj.

RCB zvezde su retke i svega ih je stotinak poznato. One su najbolji poznati kandidati za proučavanje spajanja belih patuljaka u srednjem opsegu masa (ukupne mase u opsegu od 0,4 do 1,1 mase Sunca). Nakon spajanja, vodonični omotač okružuju CO jezgro i započinje kratka faza supergiganta, odnosno, zvezde RCB tipa.

Gaia naučni sistem za uzbunjivanje je gore opisanim otkrićem u vezi RCB zvezda demonstrirao kako se mogu otkriti i mnoge druge RCB zvezde u našoj Galaksiji kao i u galaksijama Magelanovih oblaka. U zavisnosti od razmatranog modela, možemo očekivati da se u našoj Galaksiji nalazi između 100 i 5000 RCB zvezda.

Lansirana Geja

Najvažniji događaji u kosmonautici 2013.