Zahvaljujući sve savremenijim pomagalima, astronomi su uspeli toliko da istraže Mlečni put, da se planete u njemu pojavljuju tako brzo da naučnici prosto ne znaju šta da rade s njima.
U dugoočekivanom izveštaju, naučnici koji rade na Nasinom lovcu na planete, svemirskoj opservatoriji Kepler, objavili su u prošlu sredu da su do sada otkrili 1.235 planeta koje se okreću oko drugih zvezda, što je triput više od do tada poznatog broja.
Od novih kandidata, 68 su 1,4 puta veće od Zemlje ili manje – što znači da su manje od bilo koje prethodo otkrivene planete van solarnog sistema, poznate pod nazivom egzoplanete. 54 moguće planete se nalaze u tzv. nastanjivoj zoni zvezda tamnijih i hladnijih od Sunca, gde su temperature dovoljno visoke da održavaju vodu u tečnom stanju.
Astronomi kažu da će možda proći godine dok se ne potvrdi da su svi ti kandidati stvarno planete – korišćenjem zemaljskih teleskopa radi merenja njihovih masa, naprimer, ili proverom da li pozadinske zvezde stvaraju određene optičke distorzije. Mnoge od njih možda nikad neće biti potvrđenje zbog slabog sjaja njihovih zvezda i malo teleskopskog vremena i astronoma da to odrade. Ali statistička merenja sugerišu da su između 80 i 95 procenata objekata stvarno planete.
„To je van pameti!“ veselo izjavljuje William Borucki, vođa Keplerovog tima iz Istraživačkog centra Ames iz Severne Kalifornije.
Na prvi pogled, nijedna od njih ne liči na Zemlju, kosmički Raj za život kakav mi poznajemo, ali novi rezultati predstavljaju samo četvoromesečne rezultate 4.5-godišnjeg projekta, što astronome čini optimističkim po pitanju šansi da jednog dana otkriju zemljoliku planetu.
„Prvi put u ljudskoj istoriji imamo mnoštvo kamenitih planeta u nastanjivoj zoni,“ snatra profesorka Sara Seager sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT), koja radi na projektu. „To je prvi korak ka odgovoru na večno pitanje,’Koliko ima planeta sličnih Zemlji?’“.
Na konferenciji za štampu u sredu u vašingtonskom štabu Nase, Borucki je primetio da Keplerov teleskop pretražuje samo četiri stota dela neba. Kada bi mogao da pregleda čitavo nebo, rekao je, „mogli bi da vidimo oko 400.000 kandidata.“ Borucki je ujedno i glavni autor teksta koji je opisao otkriće u najnovijem broju „The Astronomical Journala“.
U odvojenom obraćanju, koje je objavljeno dva dana kasnije u časopisu „Nature“, grupa Keplerovih naučnika predvođenih Jackom Lissauerom iz Amesa objavila je da je otkrila zvezdu sa 6 planeta – najveći broj planeta oko jedne zvezde koji je do sada otkrio Kepler – i da se one okreću u jednoj ravni i da su vrlo blizu svoje zvezde – bliže nego Merkur od Sunca.
Takva planetna gužva, kaže dr Lissauer, pokazuje koliko astronomi još moraju da promene svoje teorije o tome kako planetni sistemi nastaju i evoluiraju.
„To će me ponovo vratiti za crtačku tablu,“ izjavio je ovaj naučnik.
Sumirajući vesti iz kosmosa, Geoffrey W. Marcy sa Berkleya, lovac-veteran na egzoplanete, izjavio je, „Toliko je mnogo poruka da je teško odlučiti odakle da krenemo.“
Izjavu Boruckijevog tima je nazvao „izuzetnom planetnom žetvom, i momentom koji treba da uđe u sve udžbenike.“
Debra Fisher, astronomka sa Yela koja nije učestvovala u Keplerovoj ekipi, kategorična je, „Započinje nova era u astronomskim otkrićima.“ Kepler je, dodaje ona, „oduvao sve ono što smo mislili da znamo o egzoplanetama.“
Kepler, lansiran u orbitu oko Sunca početkom marta 2009. godine, posmatra deo Mlečnog puta u blizini sazvežđa Severni krst (Labud), i mereći svakih 30 minuta sjaj 156.000 zvezda, pokušava da otkrije obrazac u promeni njihovog sjaja koji bi ukazao na postojanje planeta koje prolaze ispred njih.
Glavni cilj je da je otkrije učestalost pojave zemljolikih planeta oko zvezdi sličnih Suncu. Ali za vreme dosadašnjih četvoromesečnih analiza podataka, sličan teleskop koji bi posmatrao naše Sunce bi bio srećan da je našu Zemlju video makar jednom. Da bi u Keplerovom elaboratu bila tretirana kao planeta neophodna su tri tranzita, što znači da bi sledeći Keplerov izveštaj, koji po planu treba da izađe u junu 2012, mogao da bude trenutak istine za ovu misiju.
Za tamnije i hladnije zvezde, nastanjiva, ili „Goldilocks“, zona, je manja, te planete u njoj bi trebalo ta „tranzitiraju“ mnogo češće.
Naučnici su željno očekivali prošlonedeljne rezultate još od juna prošle godine, kada su Keplerovi naučnici objavili prvi spisak sa nekih 300 zvezda osumljičenih da imaju planete, ali sačuvavši oko 400 za dodatno proučavanje. Tokom nekoliko narednih meseci proučavanja, priča Borucki, neki od ovih kandidata su eliminisani, ali su stotine dodate na onaj spisak od juna.
Jedna od tih 400 je bila i zvezda slična Suncu, 2.000 svetlosnih godina udaljena od Zemlje, u sazvežđu Lavuda, koja je dobila dosadno ime KOI 157 (Kepler Object of Interest). U proleće 2009, astronomi su otkrili da imaju pet kandidata za planete, od kojih su četiri imale skoro isti orbitni period i nalaze se u istoj ravni, slično starim gramofonskim pločama, kako je primetio dr Lissauer. Dve od njih su toliko blizu da se svakih 50 dana pojavljuju na nebu one druge velike poput punog Meseca, proračunao je dr Lissauer.
„Živo sam zainteresovan za njihov sistem,“ priča Lissauer. „Pet planeta je do sada najviše što smo imali oko neke mete.“ Pored toga, uzejamna blizina planeta omogućava im da gravitaciono utiču jedna na drugu, što znači da na njima vlada skoro bestežinsko stanje. U jesen prošle godine, pronađena je i šesta – najbliža zvezdi – planeta.
Mereći fine varijacije u vremenu tranzita izazvane gravitacionim interferencijama između pet planeta, dr Lissauer i njegov tim su uspeli da proračunaju njihove mase i gustine. Merenja su potvrdila da se radi o tzv. super-Zemljama, čija masa varira od 2 do 13 masa naše Zemlje. Ali one su i skoro vazdušaste, sačinjene verovatno od mešavine stena, vode i gasova, nasuprot jedne druge super-Zemlje, potpuno kamenite planete Kepler 10b, čije postojanje je potvrđeno prošlog meseca u Seattleu. Dr Lissauer ih je opisao kao „manč-meloui sa malim slatkim jezgrom.“
Kao rezultat, dr Lissauer kaže da „super-Zemlje uopšte ne liče na Zemlju. Pre bi se reklo da liče na Jupiter nego na Zemlju.“
Ilustracija veličine super-Zemlje Kepler-10b i naše planete. Kepler 10b je 40% veća od Zemlje i oko 4,6 puta masivnija. Obe zajedno su manje od, recimo, Neptuna.
Ova novootkrivena planeta kruzi za 20 sati oko svog sunca na udaljenosti od samo dvadesetog dela udaljenosti Merkura od Sunca!
Alan Boss, planetni teoretičar sa Karnegijevog instituta iz Vašingtona, kaže da će sistem Kepler 11, koliko se do sada zna, „držati teoretičare zaposlenima još dugo godina.“
Borucki kaže da je porast broja malih planeta koji je doneo Kepler prijatna promena u odnosu na prve dane egzoplanetnog istraživanja, kada su većinu otkrivenih planeta činili džinovi poput Jupitera u orbitama koje su jako blizu matičnim zvezdama, terajući naučnike da veruju da su male planete (usled gravitacije) možda izbačene daleko od svojih zvezda ili pak odvučene u njihov zagrljaj.
„Ta mala deca su još tamo,“ kaže on, „i ushićeni smo što smo u mogućnosti konačno da ih vidimo.
Uz pomoć Keplerove svemirske opservatorije pronađen je sistem sa 6 planeta koje se okreću oko zvezde slične Suncu. Sistem je nazvan Kepler 11. Planete su nazvane prem slovima kao što je prikazano gore. (I zvezda i planete su povećane i nisu u razmeri.)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
