Iz objektivnih razloga, opšte karakteristike ekstasolarnih planeta nisu poznate, pa prema tome pod planetama treba podrazumevati tela koja intuitivno možemo tako da tretiramo. Međutim, ne treba se strogo držati definicije planeta, koja je usvojena na zasedanju Generalne Skupštine Međunarodne astronomske unije (MAU) u avgustu 2006. godine u Pragu. Prema toj deficiji, planeta je nebesko telo koje:
- se nalazi u orbiti oko Sunca
- ima dovoljnu masu da njena sopstvena gravitacija nadvlada dejstvo sila čvrstog tela tako da se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži i poprima (približno) sferan oblika
- da je raščistilo okolinu duž svoje orbite
Redosled planeta u Sunčevom sistemu
Odmah uočavamo falinke ovakve definicije. Prvenstveno, definicija se odnosi na planete Sunčevog sistema. Takođe, Mars, Jupiter i Zemlja imaju Trojance (trojanci ili trojanski asteroidi su asteroidi koji kruže oko Sunca i nalaze se 60◦ ispred ili iza jedne od planeta (Zemlja, Mars, Jupiter) u tzv. Lagranževim tačkama. Putanje ovih asteroida su stabilne i zovu se istočni i zapadni Trojanci) na svojim putanjama, što implicira da nisu potpuno raščistili svoje orbite. Podsetimo se, u L2 tački naše planete Zemlje je “parkiran” JWST, najmočniji svemirski teleskop koji je čovečanstvo stvorilo I koji će nam dobro proširiti vidike kada su u pitanju nepoznanice svemira, pa i ekstrasolarni sistemi.
JWST
Takođe, moramo napraviti razliku između braon patuljaka i planeta. Braon patuljci su tela na granici između zvezda i planeta. Imaju mase između 0,08 i 0,01 mase Sunca. Na zasedanju 2003. godine MAU je objavila definiciju vansolarnih planeta i braon patuljaka i ona glasi:
- Objekti sa masom ispod granične mase za termonuklearnu fuziju deuterijuma (za Sunčevu metaličnost potrebno je 13 masa Jupitera (masa Jupitera je 1,898x10^27 kg)), koje orbitiraju oko zvezda ili zvezdanih ostataka su “planete”, bez obzira kako su nastale. Minimalna masa i veličina potrebni da bi se vansolarni objekat nazvao “planetom” su isti kao oni u Sunčevom sistemu
- Braon patuljcima smatraju se tela sa masom većom od granične mase za termonuklearnu fuziju deuterijuma, bez obzira kako su nastale i gde se nalaze
- Sub-braon patuljci su tela sa masom ispod granične mase za termonuklearnu fuziju deuterijuma. Zovu se i slobodno plutajuće planete (free-floating planets).
Braon patuljci emituju slab sjaj zbog toplote koja se oslobađa u gravitacionim kontrakcijama, ali i jednim delom zbog prisutne slabe fuzije. Smatra se da granična masa između braon patuljka i planeta iznosi 13 masa Jupitera i to je kritična masa koja obezbeđuje početak fuzije. Braon patuljci se dele u dve grupe:
- L – sa spektrima metalnih hidrida i površinskom temperaturom oko 2000 K,
- T – sa apsorpcionim spektrima metana i vode, površinske temperature koja je niža od 1000 K
Izuzetno je veliki problem izvršiti detekciju prtilaca udaljenih zvezda jer se radi o telima malih masa (u poređenju sa zvezdama), onda niskih temperatura (ona reemituju zračenje u infracrvenoj oblasti), I malih dimenzija. Ako bismo pričali o vidljivom delu spektra, sjaj planeta je manji od milionitog dela sjaja matične zvezde. Planete ne svelte sopstvenom svetlošću, već reflektuju zračenje matične zvezde, mada neke planete, poput Jupitera i Saturna, emituju više energije od one koja na njih dospe od matične zvezde. Da bismo sa Zemlje videli vansolarnu planetu kroz teleskop, bio bi nam potreban stometarski objektiv (otvor objektiva prečnika 100 metara). Iz tih tehničkih razloga, vansolarnu planetu je skoro nemoguće pogledati u “zenice”, već se moraju koristiti neke od indirektnih metoda za njihovu detekciju, pa se tako uvode nove posmatračke tehnike.
Većina otkrivenih planeta su gasoviti džinovi, slični Jupiteru jer motode koje su do sada korišćene mnogo pogodnije za detektovanje planeta džinova. Mnogo manji broj detektovanih vansolarnih planeta je Zemljinog tipa, iako je procena da planeta Zemljinog tipa u našoj Galaksiji ima bar isto toliko koliko i planeta Jupiterovog tipa.
Izvori:
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
