eso1532sr-latn — Foto izdanje

5. avgust 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1532.

Ovaj neobični balon koji sija poput duha zvezde iz tame svemira, nekima će delovati natprirodno i misteriozno, međutim radi se o poznatom astronomskom objektu: planetarnoj maglini, ostatku umiruće zvezde. Ovo je najbolja slika malopoznatog objekta ESO 378-1 i uslikana je na ESO-ovom Veoma velikom teleskopu u severnom Čileu.

Nadimak ove svetlucave sfere koja predstavlja planetarnu maglinu sa prečnikom od skoro četiri svetlosne godine je Južna maglina Sova (engl. Southern Owl Nebula). Njeno neformalno ime potiče od sličnosti sa "rođakom" na severnoj hemisferi - Maglina Sove. ESO 378-1[1], objekat koji se u katalozima javlja i pod imenima PN K 1-22 i PN G283.6+25.3, se nalazi u sazvežđu Hidre.

Kao i sve planetarne magline, ESO 378-1 je relativno krakoživeći fenomen koji traje nekoliko desetina hiljada godina, što je malo u poređenju sa tipičnim životnim vekom zvezda od nekoliko milijardi godina [2].

Planetarne magline se stvaraju kada umiruća zvezda izbacuje gas koji se potom širi. Iako su u svojom početnoj fazi formiranja ovi objekti veoma sjajni i intrigantni, ovi mehurovi lagano blede kako se gas koji ih sačinjava udaljava i centralna zvezda postaje zagasitija.

Da bi došlo do obrazovanja magline, ostarela zvezda mora imati masu manju od oko osam masa Sunca. Zvezde koje su masivnije će svoj život završiti na dramatični način u vidu supernova eksplozije.

Kako ove zvezde manje mase stare, počinju da gube spoljašnje slojeve gasa usled prisustva zvezdanih vetrova. Nakon što većina spoljašnjih slojeva biva oduvana, preostalo vrelo zvezdano jezgro počinje da emituje ultraljubičasto zračenje koje zatim jonizuje gas u okruženju. Jonizacija dovodi do širenja ljuske "sablasnog" gasa koji počinje da sija jarkim bojama.

Nakon što planetarna maglina izbledi, preostali zvezdani ostatak gori svoje preostalo gorivo još oko milijardu godina. Tada će ova uvezda postati sićušni - ali veoma topao i gust - beli patuljak, koji će se zatim laganohladini tokom narednih nekoliko milijardi godina. Sunce će takođe stvoriti planetarnu maglinu nekoliko milijardi godina u budućnosti i provesti svoje preostale godine kao beli patuljak.

Planetarne magline igraju krucijalnu ulogu u hemijskom obogaćivanju i evoluciji svemira. Hemijski elementi poput ugljenika i azota, kao i neki teži elementi, se stvaraju u zvezdama i vraćaju u međuzvezdanu materiju. Od ovog materijala rađaju se nove zvezde, planete i eventualno se formira i život. Odavde potiče i čuvena izjava astronoma Karla Segana: "Svi smo načinjeni od zvezdanog materijala".

Ova slika pripada ESO Cosmic Gems programu, inicijativi sa ciljem pravljenja slika interesantnih, intrigantnih i vizuelno privlačnih objekata pomoću ESO teleskopa u cilju obrazovanja i informisanja javnosti. Program koristi teleskope u vreme kada se ne mogu koristiti sa naučna istraživanja. Svi podaci koji se skupe mogu biti podobni za korišćenje u naučne svrhe i dostupni su astronomima preko ESO naučne arhive.

	Planetarna maglina ESO 378-1 Ovaj neobični balon koji sija poput duha zvezde iz tame svemira, nekima će delovati natprirodno i misteriozno, međutim radi se o poznatom astronomskom objektu: planetarnoj maglini, ostatku umiruće zvezde. Ovo je najbolja slika malopoznatog objekta ESO 378-1 koju imamo i uslikana je na ESO-ovom Veoma velikom teleskopu u severnom Čileu. Autorska prava:  ESO
	Pozicija planetarne magline ESO 378-1 Ova mapa pokazuje lokaciju objekata ESO 378-1 u sazvežđu Hidre. Sve zvezde se lako mogu videti golim okom na vedrom noćnom nebu. Ovaj objekat se može videti kao sasvim beld mali disk svetlosti uspomoć ne prevelikih teleskopa. Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope
	Nebo u okolini planetarne magline ESO 378-1 Ova slika prikazuje nebo u okolini objekta ESO 378-1. Ova planetarna maglina se vidi jasno u vidu plavog diska u sredini slike. Slika je napravljena uspomoć DSS2 (engl. Digitized Sky Survey 2)  kataloga. Autorska prava:  ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin

[3]

Beleške

[1] Deo imena ESO u imenu ovog objekta se odnosi na katalog objekata sačinjen 1970ih i 80ih godina nakon pažljivog ispitivanja fotografija saESO 1-metarskog Šmit teleskopa
u La Siji.

[2] Životni vek planetarni magline je samo delić životnog ciklusa zvezde. Poređenja radi, ta faza traje koliko i život jednog mehura sapuna u poređenju sa godinama deteta koje ga pravi.

[3] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• ESO Cosmic Gems program
• Slike Veoma velikog teleskopa
• Slike načinjene pomoću Veoma velikog teleskopa
  

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1532.