16. april 2014.  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1413.

eso1413a

Najnovija slika koja dolazi sa ESO La Sija opservatorije u Čileu prikazuje oblak vodoničnog gasa, Gam 41 (Gum 41). U središnjem delu ove malo poznate magline nalaze se mlade zvezde, sjajne i vrele, koje energično odašilju zračenje u okolni vodonični gas i čine da sija karakterističnom nijansom crvene.

Ova oblast je locirana u sazvežđu Kentaura na južnom nebu i dom je velikom broju sjajnih maglina u kojima borave tek rođene zvezde, nastale od oblaka vodoničnog gasa. Intenzivna radijacija sa novoformiranih zvezda pobuđuje ostatke vodoničnog gasa koji ih okružuje, zbog čega gas sija specijalnom nijansom crvene, koja je karakteristična za regione u kojima se rađaju zvezde. Još jedan poznati slučaj ovog fenomena je maglina Laguna (eso0936), džinovski oblak koji zrači sličnim nijansama skarletno crvene boje.

Maglina sa slike se nalazi na oko 7300 svetlosnih godina od Zemlje. Australijski astronom Kolin Gam otkrio je maglinu na fotografijama koje su napravljene na Maunt Stromlo opservatoriji u Kanberi i uključio je ovaj objekat u katalog 84 emisione magline, koji je objavio1955. godine. Gam 41 je zapravo manji deo veće oblasti koju nazivamo maglina Lambda Kentauri, koja je takođe poznata i kao maglina “Running Chicken” (bila je tema saopštenja za javnost eso1135). Gam je poginuo veoma mlad u nesreći tokom skijanja u Švajcarskoj 1960. godine.

Oblaci sa slike izgledaju veoma sjajno i prostrano, ali ovo u suštini nije tačno. Ako bi zamišljeni putnik mogao da prođe kroz ovu maglinu, on je najverovatnije ne bi ni primetio – čak ni kada bi bio u neposrednom komšiluku - jer je suviše bleda da je ljudsko oko uoči. Ovaj podatak nam pomaže da shvatimo zašto je ovako veliki objekat morao da čeka polovinu 20. veka da bude otkriven – njegova svetlost se slabo prostire, a crveni sjaj ne možemo registrovati vizuelno.

Za najnoviji portret magline Gam 41 – verovatno najbolji do sada – korišćeni su podaci dobijeni kamerom Wide Field Imager, koja se nalazi na teleskopu MPG/ESO klase 2,2 metra, na La Sija opservatoriji u Čileu. Ova fotografija predstavlja kombinaciju slika dobijenih uz pomoć plavog, zelenog i crvenog filtera, kao i slike koja je dobijena uz pomoć specijalnog filetera koji propušta isključivo crveni sjaj vodonika. 

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1413.

 


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 11 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 1 dan ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...