ažurirano 13. maj 2022. 

Neke spiralne magline koje je još Habl proučavao imale su spektre sa jakim emisionim linijama.

Karl Sejfert (Carl Keenan Seyfert, 1911-196), koji se bavio posmatranjem galaksija i analizom njihovih spektara, uočio je, 1943. godine, da neke spiralne galaksije imaju vrlo sjajna jezgra (mnogo puta sjajnija od običnih spiralnih galaksija), spektre sa emisionim linijama (prvi put uočeno još 1908. godine). Znatno kasnije, kada su u astronomiji počeli da se koriste rendgenski, infra-crveni i radio detektori, ustanovljeno je da ove galaksije zrače i u drugim oblastima spektra (rendgenskoj, infra-crvenoj, radio).

Dakle, spiralne galaksije sa jakim emisionim linijama, i zračenjem u skoro svim oblastima elektromagnetnog spektra dobile su ime po Karlu Sejfertu, koji ih je prvi detaljno proučavao.

Sejfertove galaksije često imaju prečke i prstenove od zvezda i gasa. Žive u bliskim dvojnim sistemima (ne vole da budu same).

Do danas ih je otkriveno na stotine, i to u našem užem kosmičkom okruženju. Prosečna udaljenost do galaksija ove vrste je oko 500 000 000 svetlosnih godina.

Iz knjige Zvezdani gradovi, Nataša Stanić

 
NGC1097

Jedna od Sejfertovih galaksija je i NGC 1097. Ona je spiralna, udaljna oko 45 miliona svetlosnih godina od nas, a nalazi se u sazvežđu Fornax. Otkrio ju je Vilijam Heršel 9. oktobra 1790. godine. U svom jezgru ima supermasivnu crnu rupu mase 140 miliona masa našeg Sunca!

Ova fotografija je iz galerije Evropske južne opservatorije.

 

  


Komentari

  • kizza said More
    Zanimljiv je i zakjljučak vladine... 17 sati ranije
  • Miroslav said More
    Mora da se šalite, pa pitanja su na... 19 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    To sa najbližom zvezdom je skoro kao... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    Vojni avion na snimku očito neuspešno... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao sam na najbližoj zvezdi i na... 2 dana ranije

Foto...