Prema Teoriji opšte relativnosti Ajnštajnov prsten nastaje kada svetlost udaljenog objekta, galaksije ili zvezde, prolazi kroz gravitaciono polje masivnog objekta između posmatrača i izvora svetlosti. Ovaj masivni objekat zakrivljuje prostor i deluje kao gravitaciono sočivo, savijajući svetlost. Kada se svetlosni izvor, sočivo i posmatrač nađu na pravoj liniji svetlost se savija tako da se formira svetli prsten oko masivnog objekta.
PJ0116-24, Hiper svetleća infracrvena galaksija (Hyper Luminous Infrared Galaxy- HiLIRG) je udaljena oko 10 milijardi svetlosnih godina. Galaksija u prvom planu, koja ovde nije prikazana deluje kao gravitaciono sočivo, savija svetlost i uvećava PJ0116-24 iza sebe u Ajnštajnov prsten koji se ovde vidi.
HiLIRG su neverovatno svetle galaksije, osvetljene izuzetno brzim formiranjem zvezda u njima.
Ranije se smatralo da ovakve galaksije nastaju spajanjem galaksija pri čemu se gas nakuplja po regionima u kojima se pokreće brzo formiranje zvezda. Ali galaksije mogu postati i putem unutrašnjih procesa, ako se gas koji stvara zvezde brzo usmeri ka centru galaksije.
U novom radu koji je vodio Daizhong Liu sa Instituta za vanzemaljsku fiziku Maks-Plank, zapažanja ESO-ovog veoma velikog teleskopa (VLT) i Atacama velikog milimetarskog/submilimetarskog niza (ALMA) kombinovana su kako bi se proučavalo kretanje gasa unutar PJ0116-24. ALMA prati hladan gas (plava boja), dok VLT sa svojim novim imidžerom i spektrografom poboljšane rezolucije (ERIS), prati topli gas (crvena boja). Tim je otkrio da se gas u ovoj galaksiji ne kreće haotično kako se očekuje nakon sudara galaksija već organizovano rotira. Ovo pokazuje da spajanja nisu uvek neophodna da bi galaksija postala HiLIRG.
https://www.eso.org/public/images/potw2429a/?lang=
https://www.almaobservatory.org/.../zooming-in-on-a.../
SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
|