Abel 2390 je jato galaksija, džinovski konglomerat galaksija. Ovde se vidi više od 50 000 galaksija. Masa jata je do 10 triliona puta veće od mase Sunca. Veći deo je u obliku hipotetičke tamne materije uz koju ide tamna energija koja čini najveći deo sadržaja svemira.

Zahvaljujući Euklidovim naprednim instrumentima vide se gravitaciona sočiva,kao zakrivljeni lukovi.

Euklid će pomoći da se izmeri kako se mase i broj jata galaksija na nebu menjaju tokom vremena, otkrivajući evoluciju svemira.

Euklidov pogled na Abel 2390 pokazuje slabu 'unutarklastersku svetlost' zvezda koje su otrgnute od svojih matičnih galaksija u međugalaktički prostor.

Euklid hvata svetlost u rasponu od vidljive do bliske infracrvene pomoću VIS (vidljivih) i NISP (bliskih infracrvenih) kamera. One mogu da rade istovremeno, slikajući široka područja neba kako bi se stvorile slike stotine puta veće od slika sa drugih svemirskih teleskopa. Širokim vidnim poljem slikaju se prostrani objekti kao što je Abell 2390 u jednom snimku, umesto da se snima mnogo slika i onda spaja.

Posmatranje jata galaksija u vidljivom i u bliskom infracrvenom svetlu omogućava nam da vidimo galaksije na većem opsegu rastojanja nego korišćenjem samo vidljivog ili infracrvenog - što je važno ako želimo da posmatramo i galaksije u relativno obližnjem jatu i galaksije koje leže iza njega. Euklid može da snimi ove slike visoke rezolucije stotine puta brže od drugih teleskopa.

Abel 2390 leži 2,7 milijardi svetlosnih godina od nas u sazvežđu Pegaza.

Detaljniji pogled na sliku u najvećoj rezoluciji u ESASky-ju. 

Tehnički detalji: Slika od 8200 x 8200 piksela je snimljena za oko tri sata. Dobijena je kombinovanjem VIS podataka i NISP fotometrije u Y i H opsegu. VIS i NISP omogućavaju posmatranje astronomskih objekata u četiri različita opsega talasnih dužina. Odabrana su tri od četiri opsega prebačena na tradicionalne kanale u crveno-zeleno-plavoj boji koji se koriste za predstavljanje slika na digitalnim ekranima (RGB). Plavi, zeleni i crveni kanali obuhvataju svemir koji Euklid vidi na talasnim dužinama od 0,7, 1,1 i 1,7 mikrona. Ovo daje Euklidu karakterističnu paletu boja: vrele zvezde imaju belo-plavu nijansu, pobuđeni gas vodonika pojavljuje se u plavom kanalu, a regioni bogati prašinom i molekularnim gasom imaju crvenu nijansu. Udaljene pozadinske galaksije sa crvenim pomakom izgledaju veoma crvene. Zvezde imaju šest difrakcijskih šiljaka zbog načina na koji svetlost interaguje sa optičkim sistemom teleskopa. 

https://www.esa.int/ESA_Multimedia/Search... 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

Lansiran Euclid!