Kasiopeja A (Cas A) je ostatak supernove, nastao eksplozijom zvezde pre 340 godina, na oko 11 000 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Kasiopeja. Prostire se na oko 10 svetlosnih godina.
Nova slika Cas A snimljena u srednjem infracrvenom delu spektra, instrumentom MIRI, ST Džejms Veb, prikazuje ostatak supernove. Zamršene strukture prikazane u živim bojama daju astronomima podatke za zvezdanu forenziku kako bi razumeli smrt zvezde. Cas A je najmlađi poznati ostatak eksplozije masivne zvezde u našoj galaksiji.
Slika prikazuje maglinu složene strukture kružnog oblika. Na spoljašnjosti ostatka, na vrhu i levo je narandžasta i crvena topla prašina. Ovde se izbačeni materijal iz eksplodirane zvezde zabija u okolni materijal, gde su šareni jarko ružičasti filamenti načičkani grudvicama i čvorovima. Ovo je materijal od same zvezde, mešavine raznih teških elemenata, poput kiseonika, argona i neona, kao i emisije prašine. Slabiji pramenovi zvezdanog materijala se vide u blizini unutrašnjosti šupljine gde se proteže i zelenkasta petlja. Prozirni pramenovi plave, zelene i crvene se pojavljuju na celoj slici.
Sruktura je složena i teško objašnjiva.
„Cas A je najbolja prilika da pogledamo polje krhotina eksplodirane zvezde i izvršimo neku vrstu obdukcije zvezde da bismo razumeli koja je vrsta zvezde tamo pre bila i kako je ta zvezda eksplodirala“, rekao je Danni Milisavljević sa Univerziteta Purdue u Zapadnom Lafajetu u Indijani, glavni istraživač Veb programa koji je uhvatio ova zapažanja.
„U poređenju sa prethodnim infracrvenim slikama, vidimo neverovatne detalje kojima ranije nismo mogli da pristupimo“, dodala je Tea Temim sa Univerziteta Prinston u Prinstonu, Nju Džersi, koistraživalac u programu.
Cas A je prototip ostatka supernove, proučavan od strane zemaljskih i svemirskih opservatorija, uključujući svemirsku rendgensku opservatoriju Čandra. Kombinuju se opservacije sa više talasnih dužina kako bi se pružilo sveobuhvatnije razumevanje ostatka. Upečatljive boje nove slike Cas A , na kojoj se infracrvena svetlost pretvara u talasne dužine vidljive svetlosti, sadrže obilje naučnih informacija koje tim tek počinje da otkriva.
„Još uvek pokušavamo da razdvojimo sve ove izvore emisije“, rekla je Ilse De Luz sa Univerziteta u Gentu u Belgiji, još jedan ko-istraživač u programu.
Među pitanjima na koja bi Cas A mogao da odgovori je: Odakle dolazi kosmička prašina? Otkriveno je da su čak i veoma mlade galaksije u ranom univerzumu preplavljene ogromnim količinama prašine. Teško je objasniti poreklo ove prašine bez pozivanja na supernove, koje u svemir izbacuju velike količine teških elemenata, gradivnih blokova prašine.
Postojeća posmatranja supernova nisu bila u stanju da objasne količinu prašine koju vidimo u tim ranim galaksijama. Proučavajući Cas A sa Vebom, astronomi se nadaju da će bolje razumeti sadržaj prašine u njemu, što može pomoći u razumevanju gde se stvaraju gradivni blokovi planeta i nas samih.
„U Cas A možemo prostorno da razrešimo regione koji imaju različite sastave gasa i pogledamo koje vrste prašine su se formirale u tim regionima“, objasnila je Temim.
Supernove poput one koja je formirala Cas A su ključne za život kakav poznajemo. One kroz međuzvezdani prostor šire elemente poput kalcijuma koji nalazimo u našim kostima i gvožđa u našoj krvi, sejući nove generacije zvezda i planeta.
Razumevanjem procesa eksplodiranja zvezda, mi čitamo svoju priču o poreklu“, rekao je Milisavljević. „Provešću ostatak svoje karijere pokušavajući da razumem šta je u ovom skupu podataka.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
