Posle slike Neptuna, objavljene 2022. godine Veb prikazuje slike drugog prstenastog sveta, giganta Sunčevog sistema, ledene planete Uran. Opservatorija otkriva karakteristike atmosfere kao i najslabije prašnjave prstenove, koje su snimile samo svemirska letelica Vojadžer 2, 1986. godine i Kek opservatorija sa naprednom adaptivnom optikom.

Planeta Uran izgleda svetloplava sa velikom belom mrljom na desnoj strani i svetlom belom tačkom na gornjem levom uglu. Druga bela tačka se nalazi na levoj strani planete na poziciji 9 sati. U sistemu prstenova koji okružuju planetu, spoljni je najsjajniji, dok je unutrašnji manje sjajan. Za razliku od Saturnovih horizontalnih prstenova, Uranovi prstenovi su vertikalni.

Uran, sedma planeta od Sunca rotira na svom boku, pod uglom od skoro 90°u odnosu na ravan svoje orbite. On leži na svojoj orbiti oko Sunca. Ovo uzrokuje ekstremna godišnja doba jer su polovi planete mnogo godina konstantno izloženi sunčevoj svetlosti i istim brojem godina potpunoj tami. Uranu je potrebno 84 godine za jednu orbitu oko Sunca. Na severnom polu je trenutno kasno proleće. Leto će ovde biti 2028. Kada je Vojadžer 2 prolazio Uran, leto je bilo na južnom polu. Južni pol je sada na „tamnoj strani“ planete i okrenut je tami svemira. Dok je atmosfera planete izgledala gotovo mirno pod pogledom Vojadžera 2, 1986. godine, naknadna posmatranja sa zemlje i svemira su pokazala burne oluje.

Veb-ova infracrvena slika sa bliske infracrvene kamere NIRCam koja kombinuje podatke iz dva filtera od 1,4 i 3,0μm, prikazana je ovde u plavoj i narandžastoj boji. Planeta prikazuje plavu nijansu na rezultujućoj slici reprezentativne boje.

Kamera Vojadžera 2 je videla plavo-zelenu loptu koja je bila skoro beznačajna na vidljivim talasnim dužinama. Na Vebovim infracrvenim talasnim dužinama vidimo više detalja, zapaža se dinamika atmosfere Urana.

Na desnoj strani planete, svetla oblast na polu okrenutom prema Suncu je polarna kapa, jedinstvena za Uran i izgleda da se pojavljuje kada uđe u direktnu sunčevu svetlost tokom leta i nestaje u jesen. Vebov NIRCam-a koji vidi veće talasne dužine je otkrio ovo pojačano osvetljenje u centru kape ili ovu pojačanu polarnu pojavu Urana koja nije viđena sa ST Habl i Kek opservatorije.

Na ivici polarne kape leži svetao oblak i nekoliko slabijih proširenih traka može da se vidi odmah iza ivice kape; drugi veoma svetao oblak se vidi na levom delu planete. Takvi oblaci su tipični za Uran na infracrvenim talasnim dužinama i verovatno su povezani sa olujnom aktivnošću.

Planeta je ledeni gigant zbog hemijskog sastava njene unutrašnjosti. Smatra se da je većina njegove mase vruća, gusta tečnost od „ledenih” materijala - vode, metana i amonijaka - iznad malog kamenog jezgra.

Uran ima 13 poznatih prstenova od kojih se 11 vidi na Vebovoj slici. Neki od ovih prstenova su toliko svetli i kao što ih Veb vidi, izgleda kao da su veoma blizu i da se spajaju u veći prsten. Devet je klasifikovano kao glavni prstenovi planete, a dva su slabiji prašnjavi prstenovi (kao što je najbliži planeti difuzni zeta prsten) koje je otkrio Vojadžer 2, 1986. Očekuje se da će buduće Vebove slike Urana otkriti dva slaba spoljna prstena koja su otkrivena sa Hablom tokom ukrštanja ravni prstena 2007.

Veb je snimio mnoge od 27 poznatih Uranovih meseca od kojih je većina premala i bleda da bi se ovde videli; šest najsvetlijih je identifikovano na slici širokog pogleda. Ovo je bila samo kratka (12-minutna) slika Urana. To je vrh ledenog brega onoga što Veb može da uradi posmatranjem Urana. Rade se dodatna proučavanja Urana, a planira se još više u Vebovoj prvoj godini naučnih operacija.

https://esawebb.org/news/weic2310/

https://webbtelescope.org/.../news.../2023/news-2023-117

SVE JE FIZIKA Miša Bracić