PRETHODNE SEDMICE sam uočio Mars i Veneru kod sazvežđa Blizanaca. Često je mutno vreme i prošlo je nekoliko dana dok nisam dočekao potpuno vedro nebo. Izašao sam na najbližu livadu. Bila je to prohladna noć, 11 stepeni sa vetrom. Napolju 2-3 prolaznika i neko ko je šetao svog psa. Lako su me uočili jer sam koristio baterijsku lampu da sve proverim pre snimanja. Vidim u mraku da su pogledali prvo u mene, a zatim kuda je usmeren aparat. Ništa im nije bilo jasno, zašto ovaj nesretnik snima u mrak? Valjda se snima na svetlu, ko je još video da se snima u mraku? Čujem samo neko mrmljanje u odlasku. A zvezde te noći prosto vrište iznad glave i sve deluje kao na velikom bioskopskom platnu. Blizanci dominiraju, Venera šljašti. Celo nebo deluje znatno bliže, kao da će svakog trenutka da mi padne na glavu. Hteo sam da ostanem još ispod takvog neba da što više upijem taj prizor u sebe. Ali hladno je, skidam aparat sa stativa i odlazim. Ruke su mi se smrzle iako je snimanje kratko trajalo. Eto malo prirode kojoj se mi divimo. Ponekad se ukočimo i gledamo je kao hipnotisani. Veštačka inteligencija ne ume da uživa u noćnom nebu. Ljubomir Pavković Kanada |
Kliknite za veću verziju slike
|
Još nekoliko fotografija Ljubomira Pavkovića: |