Početkom marta 2013. pratio sam informacije o kometi PANSTARRS da bih mogao da je snimim. Na žalost, baš kada je bio mlad Mesec 12. i 13. marta, bilo je oblačno vreme i padao je sneg, tako da sam umesto jedne velike, video puno malih sitnih belih kometica koje su mi padale za vrat...
Kao i za snimanje prelaska Venere preko Sunca, tako i za snimanje komete PANSTARRS odabrao sam isto mesto: uzvišenje u Sentenjel parku na zapadu Toronta. Samo za razliku od prženja na junskom suncu prilikom snimanja Venere, ovoga puta sam snimao na –4 i na vetru na brdu koji je davao utisak –8 Celzijusa. Srećom, znao sam za ovaj problem još ranije pa sam se dobro obukao, dve jakne, šal, kapa i rukavice. Takođe, na vreme sam spremio opremu i očistio senzor. Prvi lep dan koji se ukazao bio je tek 14. mart. Ceo dan je bilo vedro i tako je srećom ostalo do kraja.
Sunce je zašlo u 19:22, ja sam došao malo kasnije, ali još uvek je bilo jako svetlo na horizontu. Videlo se da se za tri dana mlad Mesec znatno udaljio od horizonta. Kada sam se popeo na brdo, već je na njemu bio jedan posmatrač. Kroz razgovor sam saznao da je to bio fotograf «Toronto Star»-a koji nije uspeo da uoči kometu. S obzirom da smo obojica imali Kanone, taman sam se ponadao da će mi pozajmiti njegovih 600 mm sa ogromnim otvorom, ali on je uskoro zbog obaveza morao da ode. Tako sam nastavio da sam tražim kometu, ali i pored vedrog neba i zaista lepog vremena, od nje nije bilo ni traga. Kroz objektiv 300 mm f5.5 ništa se nije videlo. Pola sata kasnije, sada skoro već u mraku, pridružio mi se novi posmatrač, poreklom Austrijanac, koji je imao dvogled i tako smo konačno videli kometu prvi put oko sat vremena posle zalaska Sunca. Pokušao sam da je vidim samo kroz teleobjektiv, pa onda sa konvertorom 2x, ali nije uspelo. Na kraju sam shvatio da nema dovoljno svetla kroz objektiv od 300 mm, a pogotovo sa konvertorom i odustao od uvećanja. Stavio sam drugi objektiv sa većim otvorom, 200 mm f3.5, bez konvertora i – da, onda sam uspeo da vidim kometu kroz vizir fotoaparata, ali i dalje samo kao slabu mrlju, znatno lošije nego kroz dvogled. Ali, sada sam bar mogao da naciljam i da počnem snimanje. Pokušao sam da postavim aparat na veliki kamen u blizini da bude što stabilniji, ali sagnut i u krivim položajima nisam mogao da vidim slabo svetlo komete. Na kraju sam odustao od najčvršćeg oslonca – kamena i zategao aparat na stativ. Na žalost, sada je i kometa već bila bliže horizontu i dok sam se ja snašao, procenjujem da sam propustio prvih 10-15 minuta boljeg sjaja, kada je kometa izronila iz sunčevog bljeska, a još nije nisko pala. Otprilike toliko vremena sam je već nazirao golim okom, ali teleobjektiv je gutao to svetlo. Ipak je ova kometa slabog sjaja, dosta tamnija od na primer komete Hejl-Bop koje se sećam i koja se znatno lakše uočavala.
Snimanje je obavljeno samookidačem da bi se aparat umirio nakon pritiskanja tastera. Već tokom snimanja sam primetio da neki snimci neće uspeti jer je vetar zatresao aparat na stativu. Nakon snimanja, pomalo su se mrzli prsti iako su bili u rukavicama. Vetar je prestao da duva, ali sad kad sam ja obavio posao. Na kraju sam ostao sam i skupljao svoje stvari u mraku na vrhu brda, služeći se povremeno svetlom sa ekrana mobilnog telefona. Vratio sam se kući oko 22 časa, ozeblog nosa i kolena vrućih od gimnastike, posle onog što je trebalo da se vidi samo pola sata nakon zalaska Sunca...
Korišćen stativ pri snimanju. Nekoliko snimaka zatamnjeno u Fotošopu (naročito 1 i 4 sekunde) jer bi slike bile mlečno bele. Svetle linije i tačke u vrhu slika potiču od aviona jer je međunarodni aerodrom udaljen svega nekoliko kilometara od mesta posmatranja.
- Aparat: Canon 20D |
Članci o kometi C/2011 L4 (Panstarrs)
Kometa Panstarrs na ekranu
Dva video zapisa