Snimljeno foto-aparatom i teleobjektivom, bez teleskopa. U petak 29. juna, konačno je nebo bilo vedro i odlučio sam da ponovo potražim Saturn u opoziciji. Posle zalaska sunca, već su se sjajili Venera i Jupiter, i stvarno – eno ga Saturn! Može da se uoči već posle 8 sati uveče na jugoistoku, tačno preko puta sunca. Onda sam se okrenuo ponovo ka strani gde je zašlo sunce, pretraživao još malo severozapad i na kraju sam našao i Merkur! Tako da sam neko vreme posmatrao prizor od pet planeta na nebu: Merkur, Venera, Zemlja, Jupiter i Saturn – sve u jednoj širokoj traci zvanoj: ekliptika. Od svih ovih planeta Zemlja je bila najveća u vidnom polju i najbolje se videla, ostale planete su bile plavičaste tačkice. E onda sam polako pripremio svoju opremu za snimanje i kad se dobro smrklo upro objektiv prvo kratko u Jupiter, a potom u Saturn, sa namerom da ga što bolje snimim. Iako sam napravio puno proba, video sam da od njega neću dobiti neku lepu sliku, suviše je daleko, stidljiv je i skriva se od mene. Na kraju sam se okrenuo ponovo ka Jupiteru i snimio njega, za utehu. I kako to već često biva, ako sam hteo da dobro vidim Saturn, onda ne mogu sve dobro da vidim i na Jupiteru, jedan satelit mu se sakrio. Svi sajtovi koji pokazuju položaje Jupiterovih satelita, složno su objavili da je te noći u to doba Evropa bila iza Jupitera. Na poslednjoj slici je oprema sa kojom je izvršeno snimanje. Ljubomir Pavković Kanada |
|
Još nekoliko fotografija Ljubomira Pavkovića: |