Svima nam je poznata prva objavljena slika koja je napravio svemirski teleskom Džejms Veb (objavljena 11.7.2022). Da je pogledamo malo detaljnije. U pitanju je galaktičko jato SMACS 0723. Na slici se nalazi hiljade galaksija – uključujući najslabije objekte koje sada vidimo prvi put, zahvaljujući Vebomv pogledu u infracrveni spekta. Prostor koji zauzema ova slika na zvezdanom svodu je otprilike veličine zrna peska kada ga posmatramo na dalji ispružene ruke. 

Ovaj delić neba, snimljen je Vebovom blisko infracrvenom kamerom (NIRCam). Slika je napravljena spajanjem slika snimljenih na različitim talasnim dužinama. Trajanje snimanja, odnosno prikupljanje svetlosti trajalo ukupno 12,5 sati. Što je izvanredno kratko vreme kada uporedimo sa nedeljama koliko je bilo potrebno Habl teleskopu da snimi svoje daleko/duboko polje.

Prvi Vebom pogled u daleki svemir (Nasa/Esa/Csaf)

Ono što vidimo je jato galaksija SMACS 0723 kako je izgledalo pre 4,6 milijardi godina. Kombinovana masa ovog jata galaksija deluje kao gravitaciono sočivo, uvećavajući daleke galaksije koje su iza jata. Vebov NIRCam je snimio oštro i te daleke galaksije - one imaju male, blede strukture nikada ranije viđene. Istraživači će uskoro saznati više o masama, starostima, istoriji i sastavu galaksija, a Veb će nastaviti da traži najranije galaksije u Univerzumu.

Obratite pažnju na galaksije odgovorne za gravitaciono sočivo: svetla bela eliptična galaksija u centru slike i manje bele galaksije po celoj slici. Povezane gravitacijom zajedno u jato galaksija, one savijaju svetlost iz galaksija koje se nalaze na ogromnim daljinama iza njih. Kombinovana masa galaksija i tamne materije deluju kao kosmički teleskop, stvarajući uvećane, iskrivljene, a ponekad i ponovljene slike pojedinačnih galaksija.

Jasni primeri ogledalnog efekta je u istaknutim narandžastim lukovima levo i desno od najsjajnije galaksije jata. Svaka pojedinačna galaksija je prikazana dva puta u zasebnom luku. Vebova slika je u potpunosti otkrila njihova svetla jezgra, koja su ispunjena zvezdama, zajedno sa narandžastim zvezdanim jatom duž njihovih ivica.

Nemaju sve galaksije u ovom polju dvojni odraz - neke su rastegnute. Druge izgledaju raštrkane interakcijama sa drugim galaksijama, ostavljajući za sobom tragove zvezda.

Veb nam je doneo povećan nivo detalja koji možemo posmatrati u ovom polju. Veoma difuzne galaksije izgledaju poput grupe labavo vezanih semenki maslačka dok ih nosi povetarc. 

Jedna galaksija prošarana zvezdanim jatima nalazi se blizu donjeg kraja vertikalnog difrakcionog šiljka sjajne centralne zvezde - desno od dugog narandžastog luka. Duga, tanka galaksija nalik bubamari je puna džepova formiranja zvezda. Povucite liniju između njegovih „krila“ da bi se otprilike poklopila sa zvezdanim jatom, preslikanim odozgo prema dole. Pošto je ova galaksija toliko uvećana a njena pojedinačna zvezdana jata su tako oštra, istraživači će je detaljno proučavaju, što ranije nije bilo moguće za ovako udaljene galaksije.

Galaksije na ovom prikazu koje su najudaljenije – najsitnije galaksije koje se nalaze daleko iza jata – nimalo ne liče na spiralne i eliptične galaksije posmatrane u lokalnom Univerzumu. Oni su mnogo zgusnutije i nepravilnije. Vebova veoma detaljna slika može pomoći istraživačima da izmere starost i masu zvezdanih jata unutar ovih udaljenih galaksija. Ovo bi moglo da dovede do preciznijih modela galaksija koje su postojale u doba „proleća“ kosmosa, kada su galaksije nicale popust sićušni „pupoljaka“, aktivno se integrišući i stapajući se, da bi se u budućnosti razvile u veće spiralne galaksija. Na kraju, Vebova otkrića će pomoći astronomima da bolje razumeju kako se galaksije formiraju i rastu u ranom Univerzumu.

Visokorezolucijsku .png sliku od 4537x4630 piksela, veličine 30MB možete preuzeti OVDE

Preuzeto sa: https://www.esa.int/Science_Exploration/Space_Science/Webb/First_images_from_Webb_telescope_reveal_unseen_Universe