prasicaKINA

Državni budžet Kine za 2013 je iznosio oko 2.2 hiljade milijarde, tako da: ako su izdvajanja za kosmos u procentualnom rangu SAD (oko 0.5%) ili Rusije (>1%), onda je budžet izmedju milijardu i dve milijarde - rekao bih bliže milijardi i po.  Oficijelan budžet kineske kosmičke agencije (naučna istraživanja) je za 2012 bio oko 500 miliona dolara, ali su procene bile da je bio duplo većI.

JAPAN

Budžet Japanske kosmičke agencije (JAXA) za 2014 181.5 bilijardi jena, odnosno 1.79 milijardi dolara, što je smanjenje za 3.9 milijardi jena u odnosu na 2013).Budžet JAXA inače već godinama opada. Poredjenja radi, 2010. je iznosio 229 milijardi jena (2.46 milijardi dolara).Kada je Obama potpisao ukaz o produžetku korišćenja Međunarodne kosmičke stanice (MKS) do 2024. Japan je verbalno pozdravio tu odluku, ali uz napomenu da će JAXA pažljivo proanalizirati sve aspekte eventualnog učešća u programu MKS posle 2020.      

INDIJA

Što se Indije tiče, kosmički budžet za 2013/14 je iznosio 900 miliona dolara, dok je za 2014/15 predloženo povećanje na 1.3 milijardu dolara.     


Evropski kosmički budžet

NASA predložila budžet za 2015.

Budžet "Roskosmosa"


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 7 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 10 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 22 sati ranije

Foto...