Juče smo se upoznali sa predlogom budžeta NASA za 2015. Evo nekoliko reči o tome kako se usvaja budžet "Roskosmosa", kakva je njegova struktura i naravno iznos.

rublja

 Juče smo se upoznali sa predlogom budžeta NASA za 2015. Evo nekoliko reči o tome kako se usvaja budžet "Roskosmosa", kakva je njegova struktura i naravno iznos.

Za razliku od NASA-e, čiji se budžet odredjuje na osnovu takozvane finansijske godine koja u SAD počinje 1. oktobra, budžet "Roskosmosa" je vezan za kalendarsku godini i počinje 1. januara. On se prvo usaglašava unutar kosmičke agencije, posle čega prolazi kroz različite kanale i sektore ruske Vlade. Kada Vlada utvrdi predlog budžeta on odlazi na razmatranje prvo u Državnu dumu, a zatim u Savet federacije. Kada ove dve ustanove prihvate budžet, predsednik Rusije Vladimir Putin potpisuje zakon kojim se odredjuje visina budžeta "Roskosmosa" za sledeću godinu. Ova procedura se odvija uglavnom krajem novembra i početkom decembra i, za razliku od procesa u SAD, traje relativno kratko, svega nekoliko dana. Pred budžeta za sledeću, predsednik takodje potpisuje ukaz o preliminarnom budžetu za sledeće dve godine posle one za kojuj se usvaja budžet. Znači, 2. decembra 2013. Putin je potpisao budžet "Roskosmosa" (koji se u ruskoj terminologiji često zove i Federalna kosmička agencija) za 2014, i preliminarne budžete za 2015. i 2016.

Pored ovih postoji još jedna značajna razlika u odnosu na NASA-u. Iako se oficijelno zove budžet Federalne kosmičke agencije, u njemu učestvuju različita ministarstva koja na ovaj ili onja način takodje učestvuju u realizaciji ruskog kosmičkog programa. Pored "Roskosmosa", vrlo značajnu ulogu u raspodeli kosmičkog budžeta ima Ministarstvo odbrane koje kontroliše kosmodrome Pleseck i Svobodnij, poligon Kapustin Jar i Glavni istraživački kosmički centra koji nosi ime kosmonauta Titova (iz ovog centra se slično onom amerižkom u Koloradu, registruju, trasiraju i prate svi veštački kosmički objekti). Takodje, tu su Federalna medicinsko-biološka agencija, "Rosatom" i još nekoliko organizacija izvan struktura "Roskosmosa".

Budžet "Roskosmosa" za 2014. iznosi 165.8 milijardi rubalja, odnosno 4.96 milijardi dolara (po kursu 33.4 rublje za jedan američki dolar). To je 28.1% od budžeta NASA-e za 2014. (17.6 milijardi dolara). Ova suma je neznatno manja od budžeta za 2013. koji je iznosio 167 milijarde rubalja, tako da je to prvi put od 2002. da je budžet "Roskosmosa" nešto manji od onog iz prethodne godine. Kako je ukupna nacionalni budžet Rusije za 2014. nešto ispod 14 hiljada milijardi rubalja, učešće budžeta "Roskosmosa" u nacionlanom budžetu iznosi 1.19%. Poredjenja radi, 2012. budžet "Roskosmosa" je iznosio 144 milijarde rubalja.        

Pored budžeta za 2014, predsednik Putin je potpisao ukaz o preliminarnim budžetima za 2015. i 2016. Za 2015. očekuje se da će budžet "Roskosmosa" iznositi 180.6 milijardi rubalja, što je gotovo 9% više od ovogodišnjeg budžeta. Sledeće 2016. godine preliminarni budžet iznosi 167.6 milijardi rubalja, odnosno 92.8% od budžeta za 2015. Razlog zbog koga je preliminarni budžet 2016. toliko manji u odnosu na budžet 2015. leži u tome što se u njemu ne nalaze finansije za razvoj ruskih kosmodroma, što je jedan od osnovnih programa u strukturi "Roskosmosa". Naime, ovaj program je finansijski definisan za period 2006-2015, tako da tek trebaju biti odvojena sredstva za sledećih deset godina. Koliko će to biti teško je sada reći, ali kao pokazatelj mogućeg okvirnog iznosa navešćemo da je u budžetu za 2014. odvojeno gotovo 28 milijardi rubalja za ovaj program.

Kakva je struktura budžeta "Roskosmosa"? Kosmički budžet za 2014. je pripremljen na osnovu državnog programa "Kosmička delatnost Rusije" (GP KDR) koji se sastoji od dve podprograma i tri takozvana namenska federalne programa (FCP):

  • Podprogram "Prioritetni inovacioni projekti raketno-kosmičke industrije" (PIP RKP) - 2.7 milijardi rubalja
  • Podprogram "Obezbedjenje realizacije državnog programa" (ORGP) - 10.46 milijardi rubalja
  • Federalni kosmički program Rusije za 2006-2015. (FPK) - oko 103 milijardi rubalja
  • FCP "Podrška, razvoj i korišćenje sistema GLONASS u periodu 2012-2020." (GLONASS) - 21.8 milijardi rubalja
  • FCP "Razvoj ruskih kosmodroma u periodu 20016-2015." (RKK) - 27.7 milijardi rubalja.

Pored budžeta za civilne kosmičke programe (odnosno budžeta "Roskosmosa"), postoji kao i SAD poseban budžet za vojni kosmos, ali on nije objavljen.

Federalni kosmički program Rusije za period 2006-2015. je pod potpunom kontrolom "Roskosmosa". U njemu su vodeći podprogrami "Medjunarodni odnosi i medjunarodna saradnja" (3.8 milijarde), nacionalna odbrana (1.5 milijarde), istraž           ivanje i korišćenje kosmičkog prostora (28 milijarde), prikladna naučna istraživanja (80 milijardi) i ostala pitanja nacionalne ekonomije (46 milijardi). U ovoj kategoriji nalaze se dvadesetak kompanija i naučno-istraživačkih instituta koje rade u sklopu "Roskosmosa". Za operacije na Bajkonuru (uključujući godišnji zakup od Kazahstana) izdvojeno je gotovo 4 milijarde rubalja, dok je Centar za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu dobio nešto manje od dve milijarde.

Učešće agencije "Roskosmos" u programu GLONASS 63.15% (u programu učestvuje nekoliko organizacija, uključujući i Ministarstvo odbrane za udelom od 18%). "Roskosmos" sa učešćem od 84% takodje vodi glavnu reč u programu "Razvoj ruskih kosmodroma", u kome Ministarstvo odbrane ima udeo od 12%. Pored tri osnovna FCP, "Roskosmos" je prisutan u programima korišćenja naoružanja i vojne tehnike (do 2020.) i "Razvoj elektronske komponentne baze i radio-elektronike" (do 2015.).        

Iako nisu objavljeni indivudiualni segmenti podprograma "Prioritetni inovacioni projekti raketno-kosmičke industrije", poznato je da se najveći deo od izdvojene sume od preko 2.7 milijardi rubalja odnosi na razvoj nuklearnog energetskog motora megavatne klase na kome rade stručnjaci "Roskosmosa" i "Rosatoma", kao i na razvoj transportno-energetskog modula koji se projektuje u RKK "Energija". Reč je o projektu koji će, ukoliko bude uspešan dramatično uticati na skraćenje budućih medjuplanetarnih letova.

U sferi istraživanja Meseca i Marsa, obezbedjena su sredstva za nastavak projektovanja tri mesečeva aparata (nedavno preimenovana u skladu sa poznatom serijom "Luna" sovjetskih aparata koji su 60-ih i 70-ih istraživali Mesec) čija su lansiranja planirana 2016 ("Luna-25" planiran za sletanje ne Mesec), 2018. ("Luna-26" - orbitalni aparat) i 2019. ("Luna-27" koja će na Mesec spustiti lunohod). Takodje, obezbedjena us sredstva za razvoj naučne opreme u okviru zajedničkog programa ExoMars istraživanja Marsa sa ESA-om koji kreće 2016. Rusija u ovom projektu učestvuje sa raketom-nosačem "Proton-M" sa potisnim blokom "Briz-M" i demonstracionim modulom koji treba da se spusti na površinu Crvene planete. Za to vreme, ESA razvija orbitalni aparat TGO. Druga misija u okviru programa ExoMars treba da krene 2018. Tada će se na ruskom lenderu na Mars spustiti evropski marsohod mase 300kg. Rusku stranu u ovom projektu predstavljaju NPO "Lavočkin" (marisjanski aparati i naučna oprema) i "Hruničev" (raketa-nosač sa potisnim blokom).

Što se pilotiranih misija tiče, akcenat je naravno na održavanje ruskog segmenta MKS i obezbedjenje medjunarodnih obaveza Rusije u ovom programu. Posle otkrivenih problema tokom testiranja njegovih sistema u RKK "Energija", novi modul ruskog dela MKS "Nauka" vraćen je proizvodjaču - Centru "Hruničev". Njegovo lansiranje je pomereno za oko dve godine i prema novom planu treba da bude lansiran do kraja 2015. Zbog toga je lansiranje sledećeg čvornog modula, koji je potpuno sagradjen i detaljno ispitan i spreman za polazak, pomereno za 2016. Ovaj modul treba da odigra vrlo važnu ulogu u završetku gradnje ruskog dela MKS koje se planira 2018. spajanjem energetskog modula i tehnološke autonomne laboratorije OKA. Za ove aparate, kao i naravno za sve brodove "Sajuz TMA" (i njihove poslednje modifikacije "Sajuz MS") i "Progres M" i njihove rakete-nosače obezbedjena su sredstva u budžetu "Roskosmosa", kao i za finansiranje sledeće etape u razvoju perspektivnog kosmičkog broda nove generacije PTK-NP (koji još uvek nema ime). Ova etapa obuhvata početak ispitivanja sistema broda u atmosferskim uslovima.

Kao što smo javljali u "Roskosmosu" su u toku radovi na razvoju osnovnog koncepta ruske super-rakete nosivosti 80 tona. Iako za ovaj projekat u budžetu za 2014. nema posebnih sredstava, očekuje se da će finansiranje razvoja super-rakete biti definisano u najbliže vreme, kada se usvoje njene tehničko-energetske karakteristike. Zbog toga i zbog činjenice da nas posle 2015. očekuje toliko novina na kosmičkoj sceni, mislim da će mnogi sa nestrpljenjem očekivati da vide predlog Federalnog kosmičkog programa za period 2016-2025. U njemu će sigurno biti perspektivnih projekata o kojima je bilo reči na tradicionalnim tazkovanim "akademskim čitanjima" Sergeja Karaljova (bio je to 38. kongres) u Moskvi. Ovi projekti, čije je finansiranje direktno ili indirektno obuhvaćeno budžetom "Roskosmosa" za 2014. će u godinama koje dolaze odvesti čoveka natrag na Mesec i dalje, u dubine kosmosa.

Logo-Roscosmos


Rekordni budžet “Roskosmosa” za 2013.

NASA predložila budžet za 2015.


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 9 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 12 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 14 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...