Vilijam Stoun ima 60 godina i živi u Teksasu. Inženjer je i doktor aeronautike ali i naučnik i istraživač. Učestvovao je u preko 44 međunarodne ekspedicije, a predsednik je i izvršni direktor svoje kompanije „Stone Aerospace“. Čime se oni bave i kakve su im preokupacije i planovi? Voli li ih NASA dovoljno da im daje pare? Čitaj dalje.

Još kao mali, Bil je pokazivao interesovanje za pećine i istraživanja, pa je svoje stručno obrazovanje okrenuo u tom pravcu. Doktoriravši na mašinstvu, zaposlio se u Nacionalnom Institutu za Standarde i Tehnologiju, ali je svaki slobodan trenutak aktivno posvećivao svojoj prvoj ljubavi. Zato je 1999. pokrenuo sopstveni konsultativni biznis, imajući za sobom bogato iskustvo u podzemnim i podvodnim istraživanjima. Naročito mu je bio uspešan projekat “Wakulla II”, sproveden u pećinama Wakulla na Floridi, gde je Stoun uspešno isprobao svoj navođeni digitalni maper zidova pećina, neprestano razmišljajući kako bi napravio autonomno podvodno vozilo koje bi moglo da radi potpuno samostalno, čineći tako mogućim istraživanja i tamo gde nije moguće (ili nije sigurno) slati ronioce.

Prihvativši neke sugestije (i sredstva) Nase, Bil je 2003. prionuo na projekat autonomnog podvodnog vozila DEPTHX. To je bilo dovoljno da podigne poslovanje na viši nivo, te je svoju malu “Piedre-Sombra Corp.” konačno unapredio u “Stone Aerospace” sa sedištem u Teksasu. NASA je bila očarana uspehom njihove prethodne misije, pa je odrešila kesu za novi projekat, ENDURANCE, koji je tokom dve sezone istraživao zaleđena jezera Antarktika.

Ali da vidimo o čemu se radi i zašto je ova mala firma izazvala toliko znatiželje kod čelnika Nase.

Projekat DEPTHX  (DEep Phreatic THermal EXplorer)

U slobodnom prevodu, radi se o podvodnom vozilu za istraživanje dubokih termalnih izvora, koje je za Nasu konstruisala i proizvela Stounova kompanija. Stoun je bio glavni stručnjak, inženjeri sa Karnegi Meloun univerziteta su bili zaduženi za navigacioni softver, Jugozapadni istraživački institut je osmislio i napravio instrumente, a istraživački tim su sačinjavali stručnjaci svih profila sa Teksaškog univerziteta iz Ostina, Rudarske škole iz Kolorada i Nasinog Ames Istraživačkog centra. Vozilo teško tonu ipo i prečnika preko 2 metra, bilo je dizajnirano tako da je moglo nezavisno od ljudi sa površine da sakuplja uzorke vode i okolnog stenja za kasnije analize. Sofistikovani instrumenti su u dubokim klancima podvodnih pećina Meksika pronašli najmanje tri potpuno nove podvodne vrste bakterija, što je bilo prvi put u istoriji da je takav posao uradio jedan robot. Pored toga, kreirana je precizna 3D mapa prethodno neistraženih podvodnih pećina i kanala, dubokih preko 320 metara. Zanimljivo je da je tada bio ispitan – i to uspešno – prvi robotski sistem za trodimenzionalno lokalizovanje i mapiranje (SLAM), pomoću kojeg je vozilo sâmo odlučivalo kada će i gde da sakuplja uzorke.

NASA je za ovaj projekat za tri godine dala preko \(5 miliona, jer je u njemu videla mogućnost razvoja tehnologije pomoću koje bi u budućnosti bilo moguće istraživati vanzemaljski život na Jupiterovom mesecu, Evropi.

kameni1

kameni2

Projekat ENDURANCE  (Environmentally Non-Disturbing Under-ice Robotic Antarctic Explorer)

Nakon neočekivanog uspeha misije DEPTHX, Nasa je 2008. godine finansirala i sledeći Stounov projekat. Iskorišćena je prepravljena podmornica DEPTHX, ali sa unapređenim instrumentima i navigacionim sistemima koji su trebali da se sretnu sa surovim uslovima na Antarktiku, gde je testiranje trajalo dve sezone. Ono je sprovedeno u jezeru Boni u poznatim Suvim Dolinama, gde je potpuno autonomno sprovedeno sakupljanje hemijskih podataka kao i mapiranje u visokoj rezoluciji dna jezera i delova glečera koji se uranja u jezero. Na taj način je dobijena najbolja bio-geo-hemijska 3D mapa nekog jezera na planeti. Projekat je bio toliko zanimljiv, da je pre dve godine “Nacionalna Geografija” posvetila čitavu jednu emisiju ovom projektu, koja me je i naterala da napišem ovaj tekst.

kameni3

ENDURANCE je imao 96 senzora, uključujući 16 različitih hemijskih senzora, sonare, senzore za izbegavanje prepreka, kao i 4 real-time kamera. Imao je i 45 nezavisnih računarskih procesora, koji se bave motorima, senzorima, procenom situacije, komunikacijom, “zdravljem” vozila, i sl. Imao je i 10 komora pod pritiskom za uzorke, kao i 145 podvodnih penetratora.

Vozilo je plovilo oko 700 m daleko od rupe u ledu kroz koju je ušlo.

kameni4

 

VALKYRIE

Ponešeni uspehom i dobrim rezultatima, NASA je bila čvrsta u odluci da pohvali Bila Stouna i motiviše ga, te je njegovu “Stone Aerospace” nagradila sa (novih) \)4 miliona da bi ovaj u sledećih 4 godine nastavio sa istraživanjima novih tehnologija. Zato se on odmah bacio na projekat VALKYRIE, autonomnog “criobota” koji može da probija led, što je bio benzin na vatru Nasinih planova za budući Evropin lender.

Laboratorijska testiranja podsistema na VALKYRIE tokom 2010. i 2011. dovela su do revolucionarnih metoda za prenošenje velike količine energije na letilicu dok ona putuje kroz ledenu koru. Nezavisna navigacija i sistemi za izbegavanje prepreka u ledu su samo neke od inovativnih tehnologija koje će viti uključene u drugu fazu testiranja i primenjene na vozilu u razmeri 1:25.

kameni5

Novi autonomni sistem za izbegavanje prepreka omogućava da robot sam izabere način prevazilaženja problema. Takav bi trebao i našim privrednicima.

Glavni istražitelj, dr Bil Stoun lično je vodio drugu fazu misije VALKYRIE. Ostali učesnici – sve sami veterani u arktičkim i antarktičkim istraživačkim ekspedicijama – pridružili su se projektu sa CU, UCSC, UIC, LSU i Los Gatos Research, Inc..

Ovaj projekat je bio nastavak prve faze kriobotskog projekta VALKYRIE, trenutno pod finansijskim pokroviteljstvom ASTEP (Astrobiology Science and Technology for Exploring Planets). Faza 2, započeta u maju 2011, obuhvata je tri kampanje testiranja umanjene verzije VALKYRIE. U prve dve kampanje, VALKYRIE je uspela da probije 10–50 cm debeo led Matanuska glečera na Aljasci. Procenjuje se da će tokom finalnog tehnološkog testa na Grenlandu, koji je zakazan za jesen 2013. godine, VALKYRIE uspeti da probije led debeo čak 200 metara.

kameni6

VALKYRIE će biti opremljena sa setom astrobioloških senzora i moći će da samostalno donosi odluke o sakupljanju uzoraka stenja tokom prolaska kroz led. To bi trebalo da omogući kasniju mikrobiološku analizu koja bi potvrdila uspeh autonomnog prilaza. Pored toga, kriobot će osloboditi seriju senzora u ledenu koru i omogućiti novi metod dugoročnog autonomnog glacijalnog monitoringa. Ovaj posao će biti uvod u Treću fazu prikupljanja uzoraka kriobota sa Južnog pola, što će biti proba slanja naučnog tereta u podpovršinske okeane Evrope ili Encelada, kao i dubinska istraživanja Marsovih ledenih kapa.

kameni7

VALKYRIE će topiti led pomoći visokoenergetskog lasera, koji će ostati na površini. Laserski zrak će putovati dole kroz dugački fiber–optički kabl (gde će zrak biti pojačavan), a pratiće ga vozilo.

 

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 6 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...