Rusi nešto kuvaju. Svakog dana iz Lavočkina stižu vesti o novim planovima. Prema najnovijim govorkanjima, Rusija i Indija su stopirala zajedničku misiju „Chandrayaan–2“/„Луна–Ресурс“, što je kalendar ruskih lansiranja na Mesec, obelodanjen pre samo nekoliko nedelja na poznatom aero–mitingu u Farnboroughu, potpuno izmenilo. Misija „Луна–Ресурс“ će se sada zvati „Луна–Глоб 1“, oznaka koja nam je dobro poznata još od pre nekoliko godina. Pogledajmo kakvi su ruski planovi za osvajanje komšije.
„Luna–Glob 1“ (2015): ranije poznat kao „Luna–Resurs“. Ovaj lender će poleteti zajedno sa indijskim orbiterom „Chandrayaan-2“ njihovom raketom GSLV (Geosynchronous Satellite Launch Vehicle). Pošto je iz kombinacije izbačen indijski rover, ostaje nejasno kakve će naučne instrumente nositi novi lender. Koliko se zna, za sada ništa nije isplanirano. Sa druge strane, Rusija bi mogla da na svojim poligonima testira evropski sistem za automatsko prizemljenje, koji ESA razvija za Evropski Mesečev lender[1] (ELL), ali on neće upravlati sletanjem broda. Izgleda da NPO Lavočkin namerava da ovu misiju iskoristi za tehnološku demonstraciju a ne primarno kao naučnu ekspediciju, što samo po sebi ne mora da bude loša ideja.
Lavočkinov „Луна-Глоб 1“, ranije „Луна-Ресурс“. Prvobitno je trebalo da ima težinu od jedne tone i da nosi rover sa 6 točkova težine 50 kg.
„Luna–Glob 2“ (2016): ranije poznat kao orbiter „Lune–Globa“. U ovom slučaju najnoviji planovi kompanije ostaće dosledni i orbiter će biti nezavisno lansiran raketom „Sojuz 2“. Zahvaljujući povećanju težine – jer više neće biti silne opreme neophodne za održavanje kontakta sa lenderom – orbiter će moći da ponese više goriva za orbitno manevrisanje.
Orbiter „Луна-Глоб 2“.
„Luna–Resurs“ (2017): ranije lender „Lune–Globa“, mada se čini da naziv još nije odabran (možda „Luna–Glob 3“?). Po dizajnu će biti sličan „Luna–Globu 1“, ali će nositi veću količinu (i težinu) naučnih instrumenata. Verovatno će sletetanje biti izvedeno na Mesečevom južnom polu i poslužiće kao vežba za razvoj evropskog robotskog ExoMars programa.
Verovatno se svi pitaju zašto je Roskosmos odlučio da lender lansira pre orbitera, što je mnogo teže i rizičnije. U suštini, odgovor se krije u činjenici da je lender već izgrađen, a osmišljavanje instrumenata za lender i nije tako jednostavan (i jeftin) zadatak. U stvari, postoji i jedna fotografija „Lune–Globa 1“ (ranije „Lune–Resurs“) na kojij je on već delimično izgrađen! Evo, uveri se i sam:
„Луна-Глоб 1“ (pre „Луна-Ресурс“).
OK, sve ovo nije ništa spektakularno, ali bar možemo da konstatujemo da ovaj projekat nije kao mnogi raniji tipa PowerPoint. Hajde da vidimo da li će Rusi uspeti da ove planove mrdnu ka realizaciji.
[1] Projekat Ese za istraživanje lunarnog južnog pola. Projekaj se prvo zvao „MoonNEXT“, pa samo „NEXT“, a danas kao ELL:Valjkasti lender će proizvesti EADS „Astrium“, biće težak 2.440 kg (30 kg instrumenti), i lansiraće ga Rusi 2018. raketom „Sojuz–STB“ iz Francuske Gijane.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
