23. januar. 2010.

shuttle-1

Volite da skupljate svemirske letilice? Vreme je da onda počnete da razmišljate o svemirskim šatlovima. Orbiteri lete već 29 godina i prešli su podosta kilometara (tesetine miliona), ali vrlo brzo sva tri preostala biće dostupna zainteresovanima.

Tokom ove godine - kako za sada stvari stoje, najverovatnije 30. septembra - NASA planira da konačno stornira ovaj program. U pozadini svakog uspešnog leta šatlova u misijama kao što su bile lansiranje satelita, popravke Hablovog teleskopa ili gradnja Međunarodne orbitne stanice, uvek je bio prisutan određeni rizik. Dva orbitera su izgubljena, „Challenger" 1986. i „Columbia" 2003., usmrtivši tom prilikom 14 astronauta. Sada NASA kaže da će sve preostale pokloniti - „Atlantis", „Discovery" i „Endeavour" - svakome ko je u stanju da im pruži pristojan dom. Pre dve godine agencija je pozvala sve zainteresovane, i od tada se javila 21 institucija. NASA nije želela da kaže do kada poziv važi ni ko su kandidati, ali neki su se sami javili, misleći valjda da ako već želiš da dobiješ nacionalno blago, onda ne treba da te bude sramota da to i kažeš.

Linkovi

NASA je jasno stavila do znanja da takmičari neće pobediti jednostavnim dizanjem ruke. Prioritet će svakako imati američki muzeji i obrazovne institucije. Pošto poklonjeni šatlovi neće posedovati tri glavna motora, biće lakši i samim tim jednostavniji za transport. (Trenutno, NASA planira da pokloni 6 ili 10 nesastavljenih motora nekom prikladnom muzeju ili sličnoj ustanovi[1])

Takođe, šatlovi će morati da budu izloženi u strogo zatvorenom prostoru. NASA će se debelo potruditi da ne napravi grešku kao sa „Apollo" programom, kada je agencija dopustila da tri poslednja „Saturna V" godinama rđaju i trule u centrima na Floridi, Teksasu i Alabami. Te plemenite letilice, nekada legla za golubove a danas ipak restaurirane i zaštićene, „sigurno predstavljaju lekciju koju smo naučili", priznaje Valeria Neal, kustos National Air and Space Museuma, koji poseduje jednu od tih raketa. Svemirske letilice su lepe u kosmosu, ističe ona, „ali ne i na Zemlji. I NASA i Muzej su se poneli pomalo naivno."

shuttle-2

Za razliku od nekada jadnih raketa „Saturn V" iz ere „Apollo" misija (ova je iz vremena pre restauracije u Hjustonu), penzionisani šatlovi će morati da se čuvaju u zatvorenom prostoru.

 

Ono što je najvažnije, to je da će dobijanje šatlova da košta. NASA će od svakog srećnog dobitnika tražiti da plati \(28 miliona - samo za transport i utovar. (Ranija cena troškova procenjivana je na \)42 miliona.) Svaki orbiter je dugačak kao „DC-9", 37 metara, težak oko 77 tona, sa rasponom krila od 24 metra. Stomak i napadne ivice su pokrivene keramičkim termičkim opekama, koje će morati da ostanu nedirnute. Svemirski avion neće smeti da se rastavlja radi transporta.

shuttle-3

Prevoz šatlova sa rasponom krila od 24 metar klasičnim putem, preko auto-puteva, praktično je nemoguć poduhvat.

 

Prvih \(6 miliona od onih koje traži NASA otići će na njihov „Boeing-747" (SCA) koji će na leđima odneti orbiter do aerodroma po izboru - pod uslovom da taj ima pistu dugačku makar 2,5 km. NASA se nada da će sva tri transporta završiti do 31. maja 2012. godine, a sve nakon toga neće više smatrati svojom obavezom. Svako ko zakasni, moraće sam da doveze orbiter do zgrade gde će da ga držati, očistiti ga, parkirati unutra, postaviti natpise, obučiti vodiče, i rasporediti video-bimove i druge izložbene eksponate.

Dokumenat upozorava kandidate da NASA nije u obavezi da „uklanja uličnu rasvetu u semafore", što je uzrokovalo da kanzaški Cosmosphere and Space Center[2] otkaže svoje učešće. Pogodni aerodromi su u Salini i Vičiti, ali za Hačinsonov muzej orbiter bi morao da od aerodroma putuje preko 80 km putem sa samo dve trake. „Nismo želeli da uništavamo autoput," izjavila je Marisa Honomichl, potperdsednik marketinga i razvoja „Kosmosfere".

shuttle-4

Priprema utovara šatla „Atlantis" na SCA N911NA u Dryden Flight Research Centeru u vojnoj bazi Edwards u Kaliforniji.

 

NASA nije otkrila šta zapravo košta tih \)28 miliona, ali izgleda da će većina para biti iskorišćena za „osiguravanje" orbitera: recimo, pokrivanje svih golih vodova, ukljanjanje celokupne male specijalizovane mehanike i elektronike kao i oštrih ivica, ispumpavanje toksičnih fluida, i sl.

Postoji nekoliko načina kako (naročito) u Americi brzo doći do \(28 miliona - povećavanjem poreza, uvođenjem registarskih tablica za uobražene[3], vanrednom prodajom javnih dobara, i sl. „Dobro mi nam došlo javno finansiranje," kaže Stewart Bailey, kustos oregonskog Evergreen Aviation & Space Museuma. Ali ako ne uspeju da skupe novac na taj način, kaže on, „nećemo se slepo držati plana i naših želja."

Muzej „Evergreen" vlasništvo je kompanije[4] Evergreen International Aviation Inc., konglomerata koji se specijalizovao za vazdušni transport, avio-kargo, održavanje i zemaljsku infrastrukturu, ali je takođe i vlasnik vinograda, poljoprivrednog zemljišta, i pašnjaka u blizini njihovog štaba u McMinnvillu, oko 50 km od Portlanda.

Evergreen" je otvorio muzej 1991., i danas poseduje kolekciju od preko 100 aviona. Njihova glavna atrakcija je poznati hidroavion Hauarda Hjuza, sa rasponom krila većim od giganta „Airbus A380"; leteći brod kupljen od Diznijeve kompanije 1992. Poseduju zgradu površine 11.500 m2 koja samo čeka svog novog stanara.

Shvatamo izazove; vrlo su jasni," kaže Baily. „Orbiter je glomazan, teško se kreće, i skup je, ali želeli smo da budemo pripravni, i jesmo." Evergreen je na baržama dovukao „Goose" do McMinnvilla, čekajući oseku da bi provukao teret ispod mostova. Neke slične tehnike primenili bi i na šatl, ali ako ne uspe, kompanija će da smisli nešto drugo. Uostalom, dostavljanje velikih pošiljki, objašnjava Baily, to je i inače naš posao.

shuttle-5

Oregonski muzej avijacije „Evergreen", sa Hjuzovim divovskim avionom „Spruce Goose", nestrpljiv je da izloži jednog od penzionisanih spejs šatlova.

 

Nije mnogo zabrinut ni vašingtonski National Air and Space Museum[5] (NASM). Prema izveštajima novinara, Muzej je već viđen kao prvi vlasnik, a Valerie Neal kaže da će zatražiti „Discovery", najstariji od tri preostala šatla. Skoro je sigurno da će Muzej svoj šatl koji već imaju, „Enterprise"[6], pokloniti nekom drugom muzeju. Trenutno se „Enterprise", prototip koji je leteo ali nikada u kosmos, nalazi u muzejskom depadansu, Udvar-Hazy centru (UHC).

Ipak, za neke kandidate, nije sve u novcu. Njujorški Intrepid Sea, Air & Space Museum, na dokovima u srcu Menhetna, ima odličnu lokaciju, široki mrežu metroa, i legije turista. Muzej bi prikazivao šatla u staklenoj kupoli na kraju 46. ulice.

Muzej se nalazi u „u izuzetnoj poziciji da prihvati jedno od tih nacionalnih blaga," smatra Bill White, predsednik fondacije koja je zadužena za to. Dobijanje novca, izgleda, ne bi bio problem; „Intrepid" fondacija je sakupila \)115 miliona za nedavni remont nosača aviona[7] i pristaništa, kao i za pokrivanje dvogodišnjih troškova. Sada „Intrepid" traži još više za šatl; zvačičnici neće da kažu koliko tačno.

Na drugoj obali Amerike, Museum of Flight[8] iz Sijetla, ima jednu dr Bonnie Dunbar[9] kao predsednicu i izvršnog direktora, i lociran je u jednoj od kolevki američke avijacije. Najvažnije je što se muzej nalazi odmah pored aerodroma King County International Airport/Boeing Field.

Dumbarova kaže da je njen muzej sagradio izložbenu halu koja bi mogla da primi šatl. Imaju i \(42-milionski budžet, „To je dvaput više od koštanja zgrade, što je iznenađujuće," kaže ona. „Mislim da ćemo o svemu moći da se pregovaramo - i treba da bude tako".

Ako je tako, Museum of Flight, sa više para će imati prednost u odnosu na „Evergreen", ali Bailey ostaje čvrst. „Evergreen" gradi nov objekat kao deo svog projekta „Field of Dreams" motivisan idejom da će ako ga naprave, doći i šatl. Kada dođe do aukcije, smatra on: „nećemo žaliti za jeftinim stvarima." Verovatno ispravan stav.

shuttle-6

Spejs šatl „Enterprise" stiže 20. novembra 2003. u Udvar-Hazy Centar (UHC) i parkiraju ga u Svemirski hangar. Isti tekst se odnosi i na prvu sliku.

 



[1] Zapravo, NASA je htela da proda sve motore po ceni od \)400.000-$800.000 komad, ali pošto se niko nije javio, rešili su da ih ipak poklone bilo kome ko može da plati makar njihov transport.

[2] Veliki muzej koji ima sve i svašta. Najveći je muzej sovjetskih letilica van Moskve. Imaju SR-71 „Blackbird", komandni modul „Apollo 13", autentične rakete „Redstone" i „Titan II" koje su učestvovale u programima „Mercury" i „Gemini", restaurirane nemačke Fau-1 i Fau-2, model šatla „Endeavour"u prirodnoj veličini, itd.

Muzej je izašao u svim novinama kada su 1988. pozvali dvojicu sovjetskih kosmonauta da posete muzej. Tom prilikom dobili su na poklon skafander u kome je letela Svetlana Savitcaja, druga žena u orbiti i prva koja je šetala kosmosom.

[3] Ovde se misli na registracije u kojima vlasnici sami biraju kombinaciju slova i brojeva. Najčešće su to imena, nadimci, itd.

[4] Ideju za muzej dao je 1990. kapetan Michael King Smith, sin Delforda Smitha, osnivača kompanije „Evergreen International Aviation Inc." i to je bio njegov san. Prvi veliki eksponat u muzeju bila je kupovina Hjuzovog „H-4 Hercules", „Spruce Goose".

[5] Najveća kolekcija aviona i svemirskih letilica na svetu. Osnovan je 1946. na zahtev Kongresa. Najpopularniji muzej koji pripada Smitsonijanovoj zadužbini i nalazi se na gradskom aerodromu. Njegova dopuna je Steven F. Udvar-Hazy Center, nazvan po dobrotvoru, 300. najbogatijem čoveku na planeti i najvećem vlasniku aviona u SAD - ima 824Boeinga" i „Airbusa" („American Airlines" ima samo 679 aviona).

[6] Ovaj šatl je bio spreman za let 1977. pod imenom „Constitution", ali je kapanja u novinama ljubitelja TV serije „Zvezdane Staze" naterala Belu Kuću da ime promene u „Enterprise". Većina njegovih bitnih delova skinuta je i montirana na druge, u to vreme operativne šatlove.

[7] Radi se o nosaču USS Intrepid", koji je nakon višegodišnjeg ležanja u reci Hadson (od 1982), trebalo da bude odvučen na novu lokaciju (2008). Nažalost, brod je bio zaglibljen i jedva su ga remorkeri uspeli da odglave i odvuku u more. To je jedan od pet nosača-muzeja sačuvanih iz II Sv. rata, a učesvovao je i u Vijetnamskoj kampanji. Preživeo je 5 kamikaza, 3 rata i 3 penzionisanja.

[8] Najveći privatni aero-kosmički muzej na svetu, ali i sa najjačim pilotskim edukavionim proramom na svetu. Imaju preko 80 izloženih aviona: „Concorde", „Caproni Ca.20" (prvi lovac I S. rata), „Albatros II" (avion na ljudski pogon), prvi „Boeing 747", itd.

[9] Pet puta letela u šatl-misijama (dvaput kao zapovednik korisnog tereta) i provela preko 1.208 sati u kosmosu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 6 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...