Dobar pogodak: Nasino lasersko postrojenje u Goddardovom centru U Marylandu pogodilo je lunarni orbiter LRO rafalom od 28 pogodaka u sekundi. Impulsi su putovali kroz svemir preko 400.000 kilometara.
Smatrate sebe dobrim strelcem? Ipak, tim iz Goddardovog svemirskog centra sigurno može da vas pobedi. Pošlo ima je za rukom da na rastojanju od četvrt miliona milja pogode Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) veličine „Golfa", koji se kreće orbitom Meseca brzinom od 5.800 km/h. Ne može da se kaže da se radi o pogotku na sreću, jer im je to pošlo za rukom 28 puta u sekundi.
Ali možda je još impresivnija je preciznost informacija koje je laser prikupio. Goddardov laser je prvi takav uređaj koji je uspeo da se vine van niske Zemljine orbite, i izmeri rastojanje do LRO sa gleškom manjom od 10 cm. Za upoređenje, mikrotlasne stnice, koje takođe prate kretanje LRO, imaju grešku od 20 metara. Ova preciznost dobijena upotrebom lasera omogućiće naučnicima da tačno znaju gde se LRO nalazi u svemiru, što je najbitnija komponenta u kreiranju precizne mape Maesečeve površine.
Tehnika za određivanje dometa lasera je u suštini jako jednostavna. Teleskop na zemlji u Goddardu ispaljuje laserski impuls koji kroz svemir putuje do LRO. Kada laserski zrak dospe gore, LRO beleži svaki kontakt i podatke i tome šalje na Zemlju posredstvom radio-telemertijskim linkom[1]. Nakon toga, na scenu stupa stara dobra aritmetika, i na osnovu vremena koje je trebalo da impuls stigne, izračunava distancu.
Ali veza sa LRO krije bezbroj izazova. Kao što futbaler mora da šutne loptu ispred centarfora da bi je ovaj primio, tako i teleskop mora da ispali laser ispred LRO. Jedino što tajming mora da bude mnogo precizniji nego kad to rade futbaleri; zato što laserski prijemnik na LRO obavlja dvostruki zadatak, prati i Goddardov signal i onaj dvosmerni koji se odbija od lunarne površine pri svakodnevnom poslu mapiranja tla, impulsi moraju da budu tako dobro tempirani da slučajno nebi došlo do interferencije i gubitka podataka. Kako objašnjavaju Nasini geofizičari, to bi bilo isto kao da treba da pogodiš novčić koji se okreće na stolu udaljenom 2 kilometra, i to u bočnu ivicu!
Ipak, nije sve tako idealno. Nakon putovanja kroz kosmos od 384.500 km, laserski zrak je imao prečnik od 19 km kada je dospeo do LRO, stvarajući timu na Zemlji poprilično muka. Ali imajući u vidu udaljenost, i da LRO putuje brzinom od bezmalo 6.000 km/h, ono što Goddard čini svakog dana predstavlja neverovatan podvig naučnika.
LRO: Iako ima masu od 1.846 kg, naučnicima je pošlo za rukom da ga pogode laserskim zrakom sa Zemlje. U tome im svesrdno pomaže instrument na letilici LOLA (Lunar Orbiter Laser Altimeter), čiji je primarni zadatak pribavljanje topografskih podataka Meseca.
Trenutno, LRO leti na visini od samo 50 km od lunarne površine. Sad vidim da je ipak malo veći od „Golfa" - možda kao „Mercedes".
[1] Brzina kojom LRO šalje podatke i slike na Zemlju je fantastična: 100 megabajta u sekundi. Svakog dana na Zemlju stiže 461 gigabajt informacija. Instrument koji to radi velik je samo 33 cm, i zove se Traveling Wave Tube Amplifier.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
