Posle izuzetno skromne 2016. (samo 17 lansiranja i 15 nacionalnih kosmičkih aparata postavljenih na orbitu) i gubitka teretnog broda “Progres MS-04”, zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin zadužen za pitanja kosmosa je poželeo da 2017. bude konačno godina bez neuspešnih lansiranja.
Sa 29 lansiranja, “Roskosmos” planira daleko ambicioznije angažovanje u kosmosu u ovoj godini. Međutim, za razliku od SAD i Kine, na spisku ruskih misija nema onih koje bi se mogle nazvati događajima posebne vrste, kao što je, na primer bilo prošlogodišnje prvo lansiranje sa novog kosmodroma Vastočnij. Još uvek nije potvrđeno hoće li “Angara” biti lansirana u 2017. Nezvanično, govori se o dva lansiranja nove ruske rakete-nosača, dok se takođe planiraju dva lansiranja i sa Vastočnog.
Pored toga, još uvek nije jasno hoće li dugočekivani višenamenski modul “Nauka-U” poleteti u decembru 2017. i biti spojen sa ruskim delom Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Radovi na njegovim sistemima su nedavno u “Hruničevu” obnovljeni, ali da bi rok lansiranja u decembru bio postignut modul treba u aprilu da bude transportovan na Bajkonur. Tamo bi trebao da prođe kroz finalne provere pre lansiranja. Kako stvari stoje, iako je u grafiku lansiranje kosmičkih aparata prema MKS start modula “Nauka” još uvek planiran u decembru, sasvim je moguće da on bude pomeren za nekoliko meseci.
Modul “Nauka”
Ovaj modul je u poslednjih nekolko godina pretrpeo mnogo izmena jer se njegova funkcija značajno promenila. Sada se od njega očekuje da bude ne samo naučni modul, već i da posluži kao osnova osnova autonomne ruske orbitalne stanice koja bi se, ukoliko to Kremlje odluči, odvojila od MKS. Podsećamo, korpus modula je izrađen još 1995. kao rezerva za modul “Zarja”, najstariji deo MKS, tako da i bez ovoliko promena i problema sa kvalitetom ugrađenih pogonskih sistema detektovanih kada je modul predat RKK “Energija”, mislim da ovaj projekat nosi sa sobom mnogo rizika.
Ono po čemu ćemo pamtiti 2017. je i kraj ruske dominacije u lansiranju ljudskih posada prema MKS. Još iz vremena prizemljenja spejs šatla sredinom 2011, ljudi lete ka MKS na ruskim kosmičkim brodovima tipa “Sajuz”. Od tada, više od dvadeset ovih kosmičkih brodova je lansirano, po četiri svake godine. Naravno, američki i astronauti drugih država lete na “Sajuzima” na komercijalnoj osnovi, tako da se zahvaljujući novcu iz NASA-e budžet “Roskosmosa” već godinama dodatno puni. Od sledeće godine, ako sve bude išlo po planu, kreću prve misije privatnih kosmičkih brodova kompanija SpaceX (Dragon v2) i Boeing (Starliner), tako da najverovatnije od 2019. možemo očekivati etapan prelazak američkih i astonauta ESA-e, JAXA (Japana) i CSA (Kanada) sa ruskih “Sajuza” na privatne brodove. Naravno, hoće li astronauti drugih država leteti na privatnim američkim ili ruskim brodovima “Sajuz MS” najviše zavisi od bezbednosti novih brodova i cene njihovog korišćenja.
Inače ove 2017, kao što smo javljali, Rusija će smanjiti broj članova posade ruskog segmenta MKS sa tri na dva, tako da će od sledeće misije – “Sajuz MS-04” – ka MKS biti lansirane posade u kojima će se nalaziti samo po jedan kosmonaut, i to kao komandant broda. Planirana su lansiranja četiri “Sajuza MS” – po dva sa dvočlanom i posadom od tri člana.
Zbog gubitka teretnog broda “Progres MS-04” prošlog decembra, “Roskosmos” je odlučio da za oko mesec dana pomeri lansiranje prvog ovogodišnjeg “Sajuza” (MS-04) sa Fjodorom Jurčihinom (“Roskosmos”) i Džekom Fičerom (NASA). Naime, ustanovljeno je da je defekt u proizvodnji raketnog motora RD-0110 Voronješkog mehaničkog zavoda koji se koristi na trećem stepenu raketa-nosača “Sajuz-U” i “Sajuz-FG” doveo prvo do oštećenja ventila rezervoara tečnog kiseonika, koji je kasnije prouzrokovao eksploziju raketnog motora. Raketa “Sajuz-U” je lanser automatskih teretnih brodova “Progres MS”, dok se “Sajuz-FG” koristi za lansiranje brodova “Sajuz” sa ljudskim posadama.
Raketni motor RD-0110
Oproštaj sa raketom-nosačem “Sajuz U”
Trenutno “Roskosmos” poseduje samo još jednu raketu “Sajuz-U” koja će, posle zamene motora trećeg stepena biti upotrebljena za lansiranje teretnog broda “Progres MS-05” koje je još uvek planirano za kraj februara, ali treba očekivati pomeranje ovog datuma. To će biti poslednji 786. start rakete “Sajuz-U”, koja je prvi put lansirana dalekog maja 1973.
Zbog zamene motora trećeg stepena, prva ovogodišnja ekspedicija na MKS (Jurčihin i Ford) će biti lansirana u brodu “Sajuz MS-04” sa mesec dana zakašnjenja - krajem aprila, umesto 27. marta. Iako nije objavljeno, moguće je da povratak posade MKS-50 (Rižikov, Borisenko i Kimbrou) na Zemlju planiran krajem februara, takođe bude pomeren za kraj marta.
Sredinom maja na Zemlju se vraćaju Novicki, Peske (ESA/Francuska) i Vitsonova (NASA), tako da će se do kraja maja na MKS nalaziti samo dva čoveka - Jurčihin i Ford. Krajem maja ka MKS će biti lansiran “Sajuz MS-05” sa rusko-američko-italijanskom posadom (Rjazanski, Breznik, Nespoli), a sredinom septembra brodom “Sajuz MS-06” na MKS stižu Misurkin (“Roskomos”) i Vande Hej (NASA). Govori se da je moguće da pored njih bude i kosmički turista, da se vode pregovori sa nekoliko kandidata, ali za sada nema nikakve zvanične potvrde da će “Sajuz MS-06” imati tročlanu posadu.
Prva posada koja će u 2017. stići na MKS – Džek Fišer (levo) i Fjodor Jurčihin
Krajem septembra Jurčihin i Ford (i potencijalni kosmički turista) se vraćaju na Zemlju, a sredinom oktobra stanicu napuštaju i Rjazanski, Breznik i Nespoli. Poslednja ovogodišnja posada treba da stigne na MKS krajem oktobra brodom “Sajuz MS-07” u sastavu Skvarcov (“Roskosmos”), Tingl (NASA) i Kanai (JAXA/Japan). Oni će skupa sa Misurkinom i Vande Hejom dočekati u novembru 2017. kosmički brod “Dragon v2”, koji bez posade treba da se automatski spoji sa MKS.
Od ostalih značajnijih događaja ruske kosmonautike treba takođe spomenuti dugo očekivanu odluku o tome hoće li Rusija da ostane na MKS i posle 2024, ili će ruski segment biti odvojen i nastaviti da funkcioniše kao nezavisna nacionalna orbitalna stanica. Kao što smo naveli, struktura modula “Nauka” je promenjena da može da posluži za ovu funkciju. Pored njega, pre isteka ove decenije planirano je spajanje čvornog i naučno-energetskog modula (NEM), koji će, ponavljamo ako Moskva to odluči, ući u sastav nacionalne orbitalne stanice.
Segmenti MKS
Jasno je da se pojavom američkih privatnih brodova pozicije Rusije na kosmičkoj sceni dramatično menjaju. Onako kako je NASA zahvaljujući privatnim teretnim brodovima Dragon i Cygnus eliminisala zavisnost od ruskih teretnjaka “Progres”, tako će pre isteka ove decenije američki astronauti dominanto leteti na MKS na privatnim kosmičkim brodovima. Umesto četiri, Rusija će tada trebati da godišnje lansira samo po dva “Sajuza”, što će se odraziti na njene mogućnosti efikasnog, ali i veoma skupog koriššćenja infrastrukture MKS.
U svetlu ovoga, zatim planova vezanih za MKS posle 2024 i potencijalnog formiranja nezavisne ruske orbitalne stanice, ali i za budućnost Vastočnog, rakete-nosača “Angara A5V”, broda nove generacije “Federacija”, letova na Mesec ali i državne ekonomije i geopolitičkih trendova, Kremlj od “Roskosmosa” očekuje jasan odgovor na veoma važno pitanje – kakva je dugoročna strategija budućnosti ruskih kosmičkih letova sa ljudskim posadama.
Odgovor na ovo pitanje može biti najvažniji događaj ruske kosmonautike 2017.
2017 - Novo rukovodstvo NASA-e
2017 - Oproštaj sa “Kasinijem” i nekoliko starih raketa
2017 - Kineski Mesec i “kosmički teretnjak”
Kosmos 2017 – godina Ilona Maska
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
