Događaj koji će itekako obeležiti kosmonautiku 2017. je lansiranje super-teške rakete-nosača “Falkon hejvi” (Falcon Heavy) kompanije SpaceX. Sa nosivošću od 50 tona, “Falkon hejvi” će prestavljati najjači lanser ikada lansiran posle slavnih raketno-kosmičkih džinova – “Saturn V” (1967-1973.), N1 (1969-1974.), “Spejs šatl” (1981-2011.) i “Energija” (1987-1988.). Istina, u odnosu na ove nosače, “Falkon hejvi” ima upola manju nosivost. U odnosu na do sada nedostižni “Saturn V” u stvari njegov kapacitet je “tek” 35%. Međutim, reč je o, posle mnogo godina, prvom koraku u sferi razvoja velikih nosača koje će za nekih desetak godina evoluirati u lansera super-teške klase (preko 100 t) koji će utrti čovekove puteve ka drugim nebeskim telima.
Ako sve bude išlo po planu, negde u jesen 2017. (SpaceX još uvek nije objavio datum prvog lansiranja), imaćemo priliku da vidimo prvi start rakete-nosača “Falkon hejvi” i to sa lansirne rampe 39A (LC-39A) Kenedijevog (Kennedy) kosmičkog centra na Kejp Kanavarelu (Cape Canaveral), koja je korišćena za lansiranje raketa “Saturn V”. Ovu rampu je Ilon Mask kupio od NASA-e i preuredio za lansiranja “Falkona”. Iako je u osnovi ovog projekta dalji prodor Maskove kompanije SpaceX na kosmičko tržište, nesumnjivo je da će ovaj nosač, pre ili kasnije, naći primenu u čovekovim misijama u duboki kosmos.
Raketni kolos "Falkon hejvi" kompanije SpaceX
Pored ovoga, “Falkon hejvi” ima još jedan veliki značaj. Kao što znamo, NASA već više od jedne decenije razvija super-raketu koja je ranije nosila naziv “Ares V”, a sada je poznata pod skraćenicom SLS (Space Launch System – “Kosmički lansirni sistem”). Njeno prvo lansiranje se očekuje krajem 2018, ili početkom 2019. Planirano je da SLS ima dve verzije nosivosti 80 i 100 tona, a da takođe negde posle 2030. bude razvijena i verzija snage oko 150 tona. Za SLS, NASA vezuje sve svoje planove osvajanja dubokog kosmosa, uključujući i letove na Mars posle 2030.
Između raketa “Falkon hejvi” i SLS postoje mnoge konceptualno-tehničke razlike, ali najvažnija je finansijska osnova projekata. Dok se SLS finansira narodnim novcem, Ilon Mask finansira “Falkon hejvi” poptuno iz svog džepa. A to su ogromne pare! Kako SpaceX normalno ne govori o finansijama svojih projekata (samo o ceni usluga), pretpostavljam da je cena razvoja rakete “Falkon hejvi” u rangu od nekoliko milijardi dolara. Znači, sigurno na veliko zadovoljstvo novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, razvoj rakete “Falkon hejvi” ne košta ni centa američke poreske obveznike. Do tada, SLS (skupa sa razvojem novog kosmičkog broda “Orion”), svake godine guta po šest-sedam miliajrdi narodnog novca. To je još jedan razlog zbog koga prvo lansiranje super-rakete “Falkon hejvi” stavljam na prvo mesto na listi najvažnijih događaja kosmonautike 2017.
Ono što takođe pada u oči je da pored nosača “Falkon hejvi” i SLS, oko 2020. na kosmičkoj sceni možemo videti još jednu super-raketu – “Novi Glen” (New Glenn) kompanije Blue Origin još jednog kontraverznog multimilionera Džefa Bezosa. Njena nosivost iznosi 100t, znači duplo više od “Falkon hejvi” i 20% više od prve verzije SLS. Kosmonautikom se bavim veoma dugo, od malih nogu, s početka 70-ih prošlog veka, ali priznajem nikada nisam očekivao da će se jednoga dana dva kompjuterskog enterprunera takmičiti sa NASA-om u lansiranju rakete velike nosivosti! I da obojica maštaju o gradovima u kosmosu i na Marsu! Čudni su putevi kosmičkog biznisa.
Sledeći veliki događaj koji će itekako obeležiti 2017. je prvo lansiranje prvog privatnog kosmičkog broda namenjenog letovima ljudi u kosmos. I ponovo glavni akter na kosmičkoj sceni je Ilon Maks i njegov SpaceX! Još od 2012. Mask lansira kosmičke brodove “Dragon” ka Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) u okviru programa NASA-e korišćenja privatnih aparata za prevoz terete na relaciji Zemlja –MKS-Zemlja. Stručnjaci SpaceX su pametno (i logično) razvili teretni “Dragon” sa karakteristikama pravog pilotiranog kosmičkog broda, znači broda koji će moći jednoga dana da nosi ljude u kosmos. Zbog toga je “Dragon” jedini u floti operativnih teretnih brodova koji opslužuju MKS (pored ruskih “Progresa”, japanskih HVT i aparata “Signus” kompanije Orbital ATK) koji se vraća na Zemlju. I sa sobom, on vraća rezultate kosmičkih istraživanja i različitu dotrajalu opremu koju inženjeri na Zemlji mogu da provere i usavrše za buduće kosmičke sisteme.
Mask ispred kosmičkog broda "Dragon v2"
Elem, ako sve bude išlo po planu 20. novembra 2017. prvi “Dragon” namenjen leti ljudi u kosmos treba da se spoji sa modulom “Harmoni” (Harmony) američkog dela MKS. Istina, u prvom letu, brod koji nosi oznaku “Dragon v2” (misija SpX-DM1, ovo “v” je od reči “verzija” a DM “demonstraciona misija”), će leteti bez posade. Spojiće se sa stanicom automatski, bez pomoći mehaničke ruke sa stanice šje poznata dogodišnja praksa kod Amerikanaca. Zvuči paradoksalno, međutim to će praktično biti prvo potpuno automatsko spajanje u američkoj astronautici. Dve nedelje kasnije, brod će biti odvojen od stanice i vraćen na Zemlju.
Ako misija SpX-DM1 protekne bez problema, samo nekoliko meseci kasnije, u prvoj polovini 2018. “Dragon v2” će prvi put poneti i ljude u kosmos, dvočlanu posadu koja će provesti neko vreme na MKS. To će biti prvi start američkih astronauta sa američkog tla još od leta 2011!
2017 - Novo rukovodstvo NASA-e
2017 - Oproštaj sa “Kasinijem” i nekoliko starih raketa
2017 - Kineski Mesec i “kosmički teretnjak”
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
