Masiv Rile u jugozapadnoj Bugarskoj je najviša planina gledano između Alpa i Kavkaza. Takođe se smatra šestom po redu planinom u Evropi. Bogatstvo ovog predela čini oko 200 glacijalnih jezera kao i prelepa flora i fauna. Geološke komponente su priča za sebe: iznad 2100 m nadmorske visine počinje zona izuzetnih reljefnih odlika. U pitanju je granica glečera za vreme poslednjeg ledenog doba koje se završilo nedavno, pre oko 10-12 000 godina. Preko te famozne granice teški glečeri su mleli sve pred sobom i tako bez problema milenijumima oblikovali oštre stene.

U drugom delu putovanja smo proveli tri dana u istočnom delu Rilskog masiva, tačnije, cilj je bio vrh Maljovica (2729 m). Dolina pre vrha je prepuna visokogorskih atrakcija, neuporedivo interesantnija od Musale u adrenalinskom smislu.

Osim što se hotel u kome smo odseli nalazi na oko 1700m visine, ništa u prelepoj dolini nije ukazivalo da smo na tolikoj visini. Pošto smo prethodno prespavali nadomak Musale na 2400m mislio sam da je sa nebeskim motivima završeno; ovde je i niže a i ima LP-a od hotelskog kompleksa.

Kako sam se samo prešao.

U pitanju je bila jedna od onih 4-5 večeri godišnje kad se desi izuzetna transparencija. Ako se to poklopi sa odsustvom Meseca onda možete da zamislite činjenicu da se i na horizontu broje zvezde skoro kao u zenitu. Veliki Medved je toliko bleštao da to u životu nisam video.
Naravno da je to čudo trebalo snimiti. Koristio sam iste postavke kao i na Musali, dakle, ISO1600, 60sec, f2.8 na 17mm. Snimano u ponoć po lokalnom vremenu, tako da je Mlečni Put bio tačno na jugu.
Snimci deluju iskrivljeno ali nisu - imam libelu na tripodu. Pre će biti da je dolina pod nagibom, a ima i malo perspektivne distorzije.

Pogled na pastoralnu dolinu gde vidite u pozadini vrh Maljovice. Obratite pažnju na Sirijus desno od vrha; lepo se naziru magline oko njega čak i na ovako kratkoj ekspoziciji. 

Ako se okrenemo ka horizontu zapazićemo gomilu maglina u Mlečnom Putu, ne smem da zamislim šta bi bilo da imam modifikovan aparat.

Verovatno je da su ljudi pre stotinak i više godina redovno uživali u više-manje ovakvim prizorima. Nama danas za tako nešto preostaju samo retki nacionalni parkovi poput ovog, naravno, samo ponekad. Izlazak Andromedine galaksije iznad osvetljenog parkinga je pokazao koliko je LP bespomoćan u momentu kad imate ovako suvu i prozirnu atmosferu.

Toliko o prelepom nebu u prelepoj planinskoj pustinji. Izmakla mi je mogućnost da snimim neki startrails sa neke još atraktivnije lokacije gore. Razlog je jednostavan: ovde krstare porodice medveda pa bih ja radije da propustim vanserijski fotografski motiv u zamenu da još malo nastavim da živim.

RILA, MUSALA, BUGARSKA (I)