Za Njutna su svi čuli, smatra se jednim od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva. Njegovo kapitalno delo objavljeno u tri toma je Philosophiæ Naturalis Principia Mathematicaili kraće samo „Principia“. U ovom delu Njutn je izneo svoje zakone kretanja čime je udario temelje klasičnoj mehanici, kao i Njutnov zakon opšte gravitacije i izvođenje Keplerovih zakona planetarnog kretanja (koje je Kepler otkrio empirijski). Principia se s pravom smatra jednim od najvažnijih dela u istoriji nauke.

Njutn

  1. Isak Njutn je dobio ime po ocu koji je umro samo nekoliko meseci pre Isakovog rođenja.
  2. Majka mu se ubrzo preudala za čoveka po imenu Barnabas Smit. Par je zajedno imao troje dece. Međutim kako se Njutnu nije svideo majčin izabranik, on je ostao da živi sa svojom bakom. Nije imao srećno detinjstvo, a to se odrazilo kasnije na njegovu ličnost. Bio je nesiguran i emotivno nestabilan, a čitavog života je osećao ozlojeđenost prema majci.
  3. Njutna su maltretirali skoro svaki dan u školi. Poslat je u kraljevu školu na osnovno obrazovanje u Grantamu. Bio je vrlo stidljiv i tih zbog čega su ga školski drugovi maltretirali. Jednog dana maltretiranje je eskaliralo i on je šutnuo jednog od nasilnika u stomak.
  4. Otkrio je Infinitezimalni račun i gravitaciju tokom bubonske kuge 1665. Primljen je na Univerzitet Kembridž gde je dobio četvorogodišnju stipendiju. U periodu bubonske kuge Univerzitet je bio zatvoren, kasnije se ispostavilo da su te godine bile najproduktivnije godine Njutnovog života.
  5. Njutn je bio poslanik u parlamentu koji je predstavljao Univerzitet Kembridž 1689. godine. U tom periodu Njutn nije mnogo doprineo parlamentu. Navodno je većinu vremena ćutao tokom skupštinih okupljanja.
  6. Njutn je dosta verovao u posmatranja, a ne u čitanje. Iako je Isak Njutn bio strastveni čitalac i provodio sate učeći u svojoj sobi, verovao je da se istinska učenja i otkrića dešavaju posmatranjima. Jednom prilikom se desio incident kada je pokušao da ubode oko iglom kako bi video šta se dešava sa njegovim vidom.
  7. Njutn je bio lud za alhemijom. Bio je fasciniran idejom o Kamenu mudrosti i sproveo je nekoliko nedokumentovanih eksperimenata da bi napravio jedan. Inače Kamen mudrosti je mitska supstanca koja navodno ima moć da bilo koji običan metal pretvori u zlato i od koje se može napraviti eliksir života koji bi omogućio korisniku da se podmladi, odlažući smrt, po nekim izvorima i postižući besmrtnost.
  8. Iako genije, Njutn nije bio dobar učitelj. Uprkos svojim ogromnim naučnim dostignućima, Njutn nije bio mnogo zainteresovan za podučavanje i deljenje svojih ideja ili objašnjavanje svojih otkrića drugim ljudima. Dok je radio kao profesor na Kembridžu, na njegovim predavanjima jedva da je bilo ko prisustvovao.
  9. Nikada se nije ženio niti provodio vreme bilo sa kim. Njutn je ceo svoj život posvetio ljubavi prema nauci i radosti otkrića. Postoje priče da je neko vreme bio oženjen, ali za te tvrdnje ne postoje relevantni dokazi.
  10. Njutn verovatno nikada ne bi objavio svoja dela o gravitaciji i kretanju da nije bilo Edmunda Haleja. Jedan od njegovih najuspešnijih doprinosa klasičnoj mehanici, skupljao bi prašinu u jednoj od svojih soba da ga Edmund Halej nije ubedio da objavi ta dela. Njutn je bio suviše uzdržan u tom pogledu.

 

VRT FIZIKE: Tajna njutnove revolucije

Isak Njutn i muzika sfera 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...