Gradimo distopiju samo da bi ljudi kliktali na reklame
Mi pravimo distopiju koju pokreće veštačka inteligencija, klik po klik, kaže tehno-sociološkinja Zajnep Tufekči. U govoru koji će vam otvoriti oči, ona u detalje otkriva kako isti algoritmi koje kompanije kao što su Fejsbuk, Gugl i Amazon koriste kako bi vas navele da kliknete na reklame se takođe koriste kako biste dobili pristup informacijama o političkoj i društvenoj sceni. No, mašine ovde nisu prava pretnja. Ono što treba da razumemo je način na koji moćnici koriste veštačku inteligenciju da bi nas kontrolisali - i šta mi možemo da učinimo povodom toga.The incredible inventions of intuitive AI
Na udaljenosti od 2,5 milijuna svjetlosnih godina od nas, veličanstva galaktika Andromeda golom oku izgleda kao blijedi vretenasti objekt velik približno kao puni Mjesec. Ono što astronomi amateri ne vide svojim teleskopima, roj je od 36 malih satelitskih galaktika koje oko Andromede kruže kao pčele oko košnice.
Nema pouzdanih podataka o tome kada je i kako pronađen magnetni kompas, ali se svi slažu da su stari Kinezi bili ti koji su mnogo pre Nove ere, po nekima čak 500 godina pre Hrista, prvi koristili neku vrstu takvog kompasa. Najraniji zapis da je korišćen u navigaciji potiče iz knjiga iz 1117. godine takozvane Nove ere.
Od svih poznatih vulkana u Sunčevom sistemu Olympus Mons je najveći. Nalazi se na Marsu i toliko je visok da gotovo izviruje iz Marsove atmosfere. Doduše atmosfera Marsa je prilično jadna, retka i plitka.
Slobodan BUBNJEVIĆ, fizičar i naučni novinar, i Branko SIMONOVIĆ, astronom, komentarišu nameru Ilona Maska da na Marsu izgradi grad i koji će nastaniti sa ljudima.
Nova zapažanja 2024 YR4 provedena s vrlo velikim teleskopom Evropske južne opservatorije (ESO-ov VLT) i objektima širom sveta gotovo su isključila uticaj asteroida na našu planetu. Asteroid je pomno praćen u posljednjih nekoliko meseci jer su njegove šanse da udari u Zemlju 2032. porasle na oko 3%, što je najveća verovatnoća udara ikad postignuta za veliki asteroid. Nakon najnovijih zapažanja, izgledi za udar su pali na gotovo nulu.
Svake, baš svake sekunde Velika galaksija u Andromedi (koja je jednako poznata i kao M31), prevali 110 kilometara, ka nama. Za jedan minut to je 6.705 kilometara. Za manje od 10 minuta tom brzinom obiđete celu Zemlju. To je velika brzina. Ipak, da bi došlo do susreta naše galaksije i M 31 biće potrebno mnogo više vremena, čak 3,9 milijarde godina, jer je i rastojanje između dve galaksije veliko. Ono iznosi 2,5 miliona svetlosnih godina. Naravno, imaginarni stanari galaksije M31 vide da se naša galaksija približava njima. U svakom slučaju sudar Mlečnog puta i M31 je neizbežan.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
