Danas je rođendan Youtube. Rodio se pre 20 godina, 14. marta 2005. godine (i sedam godina je mlađi od astronomskog magazina Yotybe je brzo po rođenju postigao globalni uspeh i godinama je druga najpopularnija društvena mreža na svetu.
Pitanje izgleda prosto, jer na sajtovima ima takvih podataka koliko hoćeš... Ali problem je što se mnogi od tih brojeva razlikuju! Zašto? Jedan od zadataka misije 'Cassini'bio je baš to – izmeriti dužinu dana na Saturnu. Ali ni danas to ne znamo tačno. Zapravo, mislim da je baš to divno. Često pomislim da je razlog zbog kojeg je kosmička nauka tako pristupačna baš u tome što su pitanja koja naučnici postavljaju sami sebi vrlo laka za razumevanje običnom čoveku. Postoji li život u kosmosu? Zašto je Venera toliko različita od Zemlje? Da živimo na Saturnu, koliko bi nam trajao radni dan?
Prvo ovogodišnje pomračenje Meseca biće potpuno, ali iz naših krajeva videćemo samo prelaz polusenke preko Meseca, a čak ni to u celosti već samo delimično.
Kada prvi put čujete za teoriju Velikog praska odmah se zapitate: „Dobro, a šta je bilo pre? Pre tog Velikog praska?“. To pitanje se samo nameće. Oni koji su, međutim, već zagazili u astronomiju i koji i sami govore o početku univerzuma prave se da to pitanje ne postoji i odmah ga preskaču. Oni znaju odgovor, ali znaju i da taj odgovor samo nervira onog koji pitanje postavlja i svakako ga ne zadovoljava. Ukratko taj odgovor glasi: „Pa vidite, pre Velikog praska vreme nije postojalo, pa je pitanje suvišno.“
IFotografija visoke razlučivosti, koju je u bliskoinfracrvenom svjetlu snimio NASA-in Svemirski teleskop James Webb, izuzetnom detaljnošću prikazuje građu Lynds 483 (L483). U tome su objektu dvije zvijezde koje upravo nastaju zaslužne za blistave izbačaje plina i prašine koje na ovoj slici lažnih boja sjaje naranačsto, plavo i grimizno.
Prvo, Kit Beri pokazuje kako naš mozak može da prevari naše telo -- na triku koji deluje i preko video prenosa. Onda uključuje publiku u neverovatne (čak i pomalo opasne) poduhvate magije uma.
Istraživači sa Univerziteta Zapadni Sidnej, jedine institucije u Australiji uključene u ovo revolucionarno otkriće, sarađivali su sa međunarodnim projektom KM3NeT (Cubic Kilometre Neutrino Telescope) kako bi detektovali jednu od najenergičnijih elementarnih čestica ikada opaženih.