Tonight's Sky: October
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Opširnije: Noćas na nebu - oktobar
Write comment (0 Comments) 
Već nekoliko godina sa zebnjom pratim eskalaciju 'sukoba' i sukoba na sve većem broju nivoa na relaciji Kina – Amerika. Ne navijam nizakoga posebno, niti zbog toga pratim, već zato što sam zasigurno svestan da predstoji velika tehnološka revolucija, prema kojoj će parna mašina, elektrifikacija ili elektronizacija biti mačji kašalj... Ja tipujem na Kinu, pa mi je zato interesantno na koji način SAD, po meni, arči svoje vreme i resurse, nesvesni trke u kojoj gube. To je razlog mojih sve češćih priča o finansijama i troškovima u oblasti kojom se bavim na sajtu, a to je kosmonautika. Da vidimo šta je danas na meniju.
Opširnije: Koliko Nasu košta kosmički brod 'Orion'?
Write comment (13 Comments) 
VRT FIZIKE: Mehanizam jedne munje
Mada su električne munje prirodni fenomen koji privlači veliku pažnju, još uvek nisu otkriveni svi mehanizmi njihovog nastajanja. „ U Laboratoriji za neravnotežne procese i primenu plazme bavimo se modelovanjem, dijagnostikom i primenama neravnotežne plazme. One nastaju u električnim gasnim pražnjenjima i imaju veliki broj primena“, objašnjava dr Dujko u epizodi posvećenoj munjama.
Opširnije: VRT FIZIKE: Mehanizam jedne munje
Write comment (0 Comments) 
IC 5076
Ovo je refleksiona maglina, u sazvežu Cygnus (Labud). Refleksione magline su difuzni magličasti objekti, sastavljeni od prašine koje vidimo zato što reflektuju svetlost obližnjih zvezda (za razliku od emisionih maglina koje sijaju zahvaljujući ultraljubičastoj svetlosti okolnih zvezda, a koja pobuđuje atome u maglini koji zatim emituju vidljivu svetlost). Najčešće su plave boje jer se plava svetlost najefikasnije reflektuje.
Fotografiju je napravio i sliku nam poslao grčki astronom Konstantinos Christodoulopoulos
Opširnije: IC 5076 - fotografija: Konstantinos Christodoulopoulos
Write comment (0 Comments) 
Poseta sonde 'New Horizons' Plutonu i njegovom sistemu 2015. otvorila nam je apetite. Daleko od toga da se radi o hladnoj steni na rubu Sunčevog sistema; pokazalo se da je Pluton aktivan i fascinantan svet s ogromnom geološkom raznolikošću. Kada ćemo se vratiti? Naučna zajednica se slaže da je neophodno detaljnije proučavanje Plutona, ali nije saglasna u kojoj bi meri to trebao da bude prioritet. Napokon, postoji mnogo objekata Kajperovog pojasa (KBO) koje bi takođe vredilo posetiti. Problem je u tome što bi misija za detaljno istraživanje Plutona morala da bude orbiter koji bi proveo godine u orbiti oko patuljaste planete, za razliku od misije 'New Horizons', koja je izvela 'običan' fly-by. Dakle, znači li to da buduća Plutonova sonda neće moći da proučava i druge objekte? Ne tako brzo. Pre nekoliko godina, naučni tim 'New Horizonsa' je pokazao da postoje trajektorije niske energije koje bi omogućile sondi da napusti Plutonov sistem nakon što bi kružio oko njega, otvarajući vrata misiji koja bi istovremeno istražila Plutonov sistem i druge KBO-e.
Opširnije: 'Persephone', orbiter za proučavanje Plutona 2058.
Write comment (2 Comments) 
How to take a picture of a black hole
|
Katie Bouman Članica međunarodnog tima astronoma koji stvaraju u svetu najveći teleskop za snjimanje crne rupe. |
"Kad biste mogli prozujati pored miliona zvezda 26 000 svetlosnih godina prema središtu spiralne Mlečne staze, na kraju biste stigli do grupe zvezda u samom središtu. Gledajući infracrvenim teleskopima kroz galaktičku prašinu astronomi su posmatrali te zvezde više od 16 godina. Međutim, najspektakularnije je zapravo ono što ne vide....
Opširnije: Kako slikati crnu rupu (TED predavanje)
Write comment (0 Comments) 
Nakon otkrića fosfana na Veneri, svi su požurili da pronađu koje će biti sledeće misije na susednu planetu koje bi mogle da razjasne ovu misteriju ... ali ubrzo su shvatili da je Venera uveliko zaboravljena od strane planetnih istraživača. Jeste, japanska sonda 'Akatsuki' se trenutno nalazi u orbiti Venere, ali ona nije opremljena za proučavanje fosfana u Venerinoj atmosferi. Šansa postoji, jer će evropska sonda 'Bepi-Colombo'proći pored Venere 15. oktobra. 'Bepi-Colombo' je dizajniran za proučavanje Merkura a ne Venere, ali među mnogim instrumentima poseduje spektrometar MERTIS (MErcuryRadiometer i Thermal Infrared Spectrometer), koji bi u teoriji mogao da potraži tragove fosfana u atmosferi. Ovde je ključni deo koji kaže 'infrared spectrometer', jer da bi smo pronašli spektralni potpis ovog jedinjenja, moramo da pogledamo ovo područje spektra. U svakom slučaju, 'Bepi-Colombo' će proći na desetak tisuća kilometara od Venere, a susret će trajati samo nekoliko sati, pa je malo verovatno da će moći išta da otkrije. Srećom, sonda će 10. avgusta 2021. ponovno proći pored Venere, ovog puta na udaljenosti od 550 km. Nadajmo se da će ovog puta uspeti da pokupi fosfanski otisak prsta.
Opširnije: Naredne sonde na Veneru
Write comment (2 Comments) 
Konačno nam je dostupna najnovija verzija programa 'Artemis' koju je prošle nedelje predstavio NASA-in direktor Džim Brajdenštajn. U stvarnosti, promene u programu čiji je cilj poslati ženu na Mesec 2024. godine nisu spektakularne, ali postoji nekoliko značajnih pomaka. Među njima je najvažnije da, konačno, imamo procenu budžeta za program 'Artemis' do prve misije iskrcavanja na Mesec ('Artemis III'). Koliko će koštati ponovno slanje ljudi na Mesec? Pa, oko \(28 milijardi, raspoređenih u roku od pet godina. Od ove sume, većina će otići na lunarni modul - ili, u NASA-inom žargonu, 'HLS' (Human Landing System) - što će koštati oko \)16,2 milijarde. Svemirska brod 'Orion' i raketa 'SLS' koštaće oko \(7,6 milijardi. Logično, ova brojka ne uzima u obzir prethodno ulaganje u 'SLS' i 'Orion' (NASA je već potrošila \)18,6 milijardi na 'SLS' i $16,7 milijardi na 'Orion'). Asimetrična raspodela troškova logična je ako se uzme u obzir da je 'HLS' presudan element i da mu se praktički nije pridavala pažnja sve do 2020, odnosno samo četiri godine pre predviđenog datuma za prvo sletanje na Mesec.
Opširnije: Cena slanja astronauta na Mesec 2024. i druge novine Nasinog programa 'Artemis'
Write comment (4 Comments) 
How I made a 5ft tall CHOCOLATE TELESCOPE
Teleskop visine 1,5 metar napravljen od čokolade. Poslao Aleksandar Vukićević
Opširnije: Kako da napravite teleskop od čokolade
Write comment (0 Comments) 
Cygnus Wall
...Jedan deo ove magline, opet sudeći po geografskom obliku, podseća na Meksiko i Srednju Ameriku, a poznat je i pod nazivom Labudov zid (Cygnus Wall). U njemu se nalazi velika koncentracija zvezda. Upravo taj deo je uhvaćen na ovoj fotografiji.
Fotografiju je napravio i sliku nam poslao grčki astronom Konstantinos Christodoulopoulos
Opširnije: Labudov zid: Konstantinos Christodoulopoulos
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
