Uglavnom zbog svega pomenutog sadržaj programa kampa moraće da pretrpi neke promene u odnosu na ranije kampove. Neće biti onoliko predavanja koliko je to običaj do sada bio. Pre svega ne znamo tačno koliko će predavača moći da dođu, a sigurno je da će ih doći manje (pre svega, neće sa nama biti oni iz drugih zemalja).
Ali da ne dužimo, evo za neupućene (veteranima je sve poznato) ugrubo kako bi kamp trebalo da izgleda.
Duže od decenije Rusija pokušava da razvije brod s nuklearnim pogonom. Cilj je stvoriti kompaktni kosmički nuklearni reaktor sposoban za napajanje satelitskih sistema. Zemlja ima veliko iskustvo na ovom polju, jer se sećamo da je Sovjetski Savez lansirao u kosmos 34 nuklearna reaktora, od kojih je većina ostala u orbiti i ostaće tamo decenijama ili stolećima. No obnova tehnologije iz sovjetskog doba nije bila laka ni jeftina. Nakon više od deset godina razvoja, nijedna nuklearna letelica nove generacije još uvek nije lansirana. No ima novosti, jer su se pojavile prve slike konstrukcije letilice koje se sastavlja u pogonima vojno-civilne kompanije iz Petersburga, КБ 'Арсенал'.
Može li se u kosmosu preživeti bez vode? Zašto je voda bitna za čoveka i sva živa bića na Zemlji? Koliko su ugroženi resursi pijaće vode u svetu?
Voda koju danas imamo na Zemlji je ista ona voda nastala degazacijom tla, nekoliko stotina miliona godina ranije. Voda koja je nestala u prostoru nadoknađena je istim geološkim procesima kao pri nastajanju okeana. Oko 70% Zemljine površine pokriveno je vodom. Sadašnje obale su tu gde jesu jer je velika količina vode zadržana u polarnom ledu i lednicima. Njihovim potpunim otapanjem nivo okeana bi se podigao za oko 80 metara.
3 zemlje i 4 misije za donošenje uzoraka iz kosmosa
Ovo je izuzetno značajna godina za misije prikupljanja uzoraka. Još od 70-ih godina prošlog veka nije toliko investirano u donošenje prašine i kamenja iz kosmosa. Ove godine, Kina, Japan i SAD imaju kosmičke misije koje su trenutno u toku, a služe za uzoraka sa obližnjih asteroida, sa Meseca, i na kraju s Marsa.
U kakvoj su vezi muzika i kvantna fizika, šta je to hibridni klavir i kako zvuči muzika atoma - odgoneta nova epizoda serijala "Nauka u pokretu". U nesvakidašnju naučno-umetničku avanturu konstruisanja prvog kvantnog instrumenta, te pisanja i izvođenja kompozicije novog muzičkog žanra upustili su se teorijski fizičari, inženjeri, programeri i umetnici iz Srbije, Danske, Slovenije, Velike Britanije i Holandije, sve do Singapura.
Veličina svemira
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
