U više navrata smo čitali da je posle dve godine čekanja letos konačno otvoren prozor za ekonomično lansiranje ka Marsu i to smo zdušno iskoristili. Arapi, Kinezi i Ameri su lansirali svoje sonde (i lendere), koje sada hitaju ka Crvenoj planeti i stići će tamo za pet meseci.
Opširnije: Kinezi se snimili na putu ka Marsu
Write comment (0 Comments) 
Postavljen je novi rekord u pristajanju broda s ljudskom posadom na ISS. Pre par dana, 14. oktobra 2020. u 03:45 po našem, uzletela je raketa 'Союз-2.1a' s rampe PU-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur sa brodom 'Союз MC-17' (№ 747, ili ISS-63S po Nasi). Nakon uspešnog uzletanja, brod je pristao uz modul 'Рассвет' ruskog segmenta ISS-a u 06:48 po našem, samo tri sata i tri minuta nakon lansiranja i četiri minute pre planiranog. To je prvi put da je brod 'Союз' primenio ultrabrzi pristup posle samo dve orbite. Do sada su 'Союзи' koristili trajektoriju od šest sati - četiri orbite - pa je poboljšanje još upečatljivije ako uzmemo u obzir da je do pre samo nekoliko godina ruskim brodovima trebalo dva dana da pristanu uz ISS.
Opširnije: Lansiranje 'Sajuza MS-17' i pristajanje na ISS za samo 3 sata
Write comment (0 Comments) 
The TINIEST Things In The Universe
Šta je manje, proton, neutron, gluon, ameba, zrno soli, virus...?
Opširnije: Najmanje stvari u svemiru
Write comment (0 Comments) 
Trenutno najveći događaj u solarnom sistemu u koji su uključeni ljudi je nesumljivo uzimanje uzoraka sa NEO asteroida Bennu. To će 20. oktobra uraditi OSIRIS-REx, i ako bog da utovariti 60 grama prašine. Uzorak treba da stigne na Zemlju 2023, posle epopeje duge 7 godina.
Opširnije: Vodič kroz misiju OSIRIS-REx
Write comment (5 Comments) 
Nasina kosmička sonda 'Cassini' je ostavila bogato naslijeđe kada je njena 13-godišnja misija na Saturn završila 2017. godine. Jedno od najvećih otkrića: ledeni mesec Enkelad poseduje podzemni okean koji šprica vodu u kosmos. Pukotine na južnom polu imaju dovoljno visoke temperature za sugestiju da mesečevo jezgro zagreva okean. Na Zemlji se slična mesta nazivaju hidrotermalnim otvorima i oni predstavljaju hotspots za život.
Opširnije: 'Orbilender' – misija za istraživanje života na Enkeladu
Write comment (2 Comments) 
What are the longest and shortest years in the universe?
Jedan obilazak nekog tela oko drugog = jedna godina. Koliko traju godine u svemiru?
Opširnije: Najduže i najkraće godine u svemiru
Write comment (1 Comment) 
Pre 12 ili možda i 15 godina upznao se Draško Dragović, a preko njega i ja, sa poljskim astronomom Andržejom Karonom. U to vreme Karon je imao naj, ali najbolji sajt na planeti o prirodnim satelitima Sunčevog sistema. Na tom sajtu on je imao sve što je u to vreme o satelitima mogao da pronađe. Računao je, na primer, koliki je ugaoni prečnik svakog satelita, posmatran – sa svakog drugog satelita. I koliko je Sunce posmatrano sa svakog satelita. I to su samo dva detalja od izobilja podataka. Neki od radova ovog astronoma nalaze sa u AM. Bili smo i u to veme i Draško i ja veliki intenrnet prijatelji sa njim. Ali onda je Karon nestao. Životni putevi su ga odvukli daleko od nas, daleko od satelita, nestao je.
Ali sad, posle decenije veze sa ovim dragim prijateljem su ponovo uspostavljene.
Opširnije: Noćni svetlići oblaci - Andržej Karon
Write comment (0 Comments) 
Da, Lira je jedno prilično malo sazvežđe kad se malo bolje pogleda u odnosu na veličine ostalih sazvežđa.
Opširnije: Lira - pregled jednog malog sazvežđa
Write comment (0 Comments) 
Opširnije: Venera i stari Mesec ujutru
Write comment (0 Comments) 
Kina je 11. oktobra 2020. u 16:57 UTC s rampe LC-2 kosmičkog centra Xichang lansirala raketu 'Dugi Marš CZ-3B' (Y63). Teret je bio jedinstveni geostacionarni satelit. Radi se o 'Gaofenu 13' (高分 十三 号 卫星), civilnom satelitu čiji dizajn nije javan, ali se veruje da ima primarno ogledalo prečnika gotovo dva metra. Zapravo, govorimo o satelitu za promatranje Zemlje smeštenom u geostacionarnoj orbiti. A koja je poenta tako nečeg? Špijunski i sateliti za posmatranje Zemlje su obično na nižoj orbiti da bi mogli da obezbede maksimalnu rezoluciju, zadatu granicom difrakcije nametnutom prečnikom primarnog ogledala – ili primarnog sočiva – optike (radarski sateliti imaju druga ograničenja). Ali ove niske orbite imaju nedostatak, jer satelit može da posmatra određeno područje vrlo kratko jer se kreće vrlo brzo. Jedno od rešenja je stvaranje konstelacije satelita, ali ih je potrebno mnogo da bi se minimalizovalo vreme između preleta. Druga mogućnost je podizanje orbite. Iako se gubi u rezoluciji, povećava se vreme leta iznad dela površine. Ako pomaknemo ovo razmišljanje do krajnjih granica, satelit bi se mogao postaviti u geostacionarnu orbitu udaljenu nekih 36.000 km tako da bude fiksiran u tački neba i sposoban da neprestano promatra velika područja gotovo čitave polutke planete (očito geostacionarni meteorološki sateliti čine isto, ali njihova je rezolucija znatno skromnija.)
Opširnije: Kineski veliki kosmički teleskop za posmatranje Zemlje
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
