Nedavno sam pisao o Ortovom oblaku i neistraženom području Sunčevog sistema koje Zemljani zovu Kajperov pojas, i istakao da tamo postoji more ledenih objekata svih vrsta. Iako hipotetička Planeta 9 još nije pronađena, na rubnim delovima našeg sistema svakako postoje neki veliki objekti. Jedan od primera ovog skrivenog bogatstva je nedavno otkriće 2014 UN271, 'komete' koja obećava obaranje višestrukih rekorda. Objekat je prvi put viđen 2014. godine zahvaljujući kampanji za posmatranje DES (Dark Energy Survey), studiji usmerenoj na analizu tamne energije pomoću 4-metrskog teleskopa Víctor M. Blanco, smeštenog u Čileu. Teleskop, opremljen kamerom DECam (Dark Energy Camera), promatra velika područja neba – 2,2° – u vidljivom i infracrvenom području, što ga čini veličanstvenim instrumentom za otkrivanje asteroida i kometa. DES kampanja započela je u avgustu 2013. i završila se u januaru 2019. Nakon završetka kampanje, istraživači Pedro Bernardinelli i Gary Bernstein otkrili su 2014 UN271 kada su počeli s analizom ogromne količine podataka koje je prikupio DES.
Ako bi slučajan putnik od Marseja krenuo malo u kontinentalni dio Francuske, te posle nekih 70-ak kilometara naletio na mjesto zvano Sen Pol le Dirans, eventualno nekako nabasao na hale sa natpisom ITER i pokušao da uđe, sigurno bi ga uhapsilo obezbjeđenje. Ali ajde da računamo da bi nekim čudom uspio da baci pogled šta ima tamo. Šta god da pomislio, sigurno ne bi da su pred njegovim očima prvi koraci čudesnog poduhvata: izgradnja najsloženije mašine ikad dizajnirane. ITER (International Thermonuclear Experimental Reactor) predstavlja najveći i najambiciozniji projekat u dosadašnjem razvoju tehnologije naše civilizacije.
Organizacijski odbor AKL Letenka 2021 i Astronomska udruga Vidulni ovim putem umoljavaju sudionike ovogodišnjeg Astronomskog kampa Letenka da iz svojih domicilnih država na AKL donesu uzorke zemlje (prašina, zemlja, minerali, kamen..) u malim kutijama a da pri tome masa i volumen ne prelaze vrijednosti od 50g odnosno 50x50x50mm.
Evropa – odn. Evropska kosmička agencija (ESA) je, ne računajući Rusiju – najveća kosmička sila bez vlastitog broda sa posadom. Da ne pogrešimo, Evropa poseduje vrlo moćan kosmički program s ljudskom posadom – trenutno na ISS imamo Francuza Thomasa Pesqueta – ali zavisi od SAD i Rusijie – a možda uskoro i od Kine – da bi poslala svoje astronaute u svemir. A nije da nisu pokušali. Osamdesetih godina Francuzi su inzistirali da nametnu svoj trajekat 'Hermes' ostatku Ese, ali nisu uspeli. Kasnije su i druge inicijative za dizajn kapsula s posadom propale u nedostatku političkog interesa, baš kao što se ni projekti za razvoj broda s posadom u saradnji s Rusijom nisu ostvarili. Nakon toliko neuspešnih pokušaja, da li je moguće da ESA ponovno forsira stvaranje vlastitog programa s posadom?
Kao što postoji alternativna scena u slikarstvu, arhitekturi, muzici, politici i sl., tako i u kosmičkoj industriji postoji čitav jedan svet koji živi i razmnožava se ispod radara. Danas se za njih koristi eufemizam startup, ali znaš na šta mislim... Neki od njih su vrlo jaki, sa šestocifrenim budžetima, a neki su prava egzotika, sa par ludih inženjera koji se bave konkursima za lunarne guseničare ili podmornicama za Titan. To je za nas krajnje neshvatljivo jer je san naših inženjera da otvore makar pekaru ili da valjaju robu sa Alija, a o kosmosu razmišljaju samo kad im stignu računi... Danas bih da vas upoznam sa nekim od pomenutih ludaka – privatnici koji lansiraju teleskope od 1 inča!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
