18. juna predsednik Trump je iznenadio medije svojom odlukom da stvori Kosmičke snage koje će garantovati 'US dominaciju u kosmosu'. Ta vest je u mašti mnogih stvorila sliku kosmičkih marinaca koji se bore protiv ksenomorfa, ali realnost će očigledno biti mnogo prozaičnija i sasvim je verovatno da nećemo videti nikakve promene u kratkom ili srednjem roku. Zapravo, sasvim je moguće da taj predlog ostane samo to – jednostavno predlog.
Osnovna konstrukcija 'Буранa' je bila u vidu planera, koji obezbeđuje aerodinamičke sile, prima sva opterećenja u svim fazama leta, služi kao korpus broda, i u svom sastavu sadrži elemente i sisteme koji su omogućavali spuštanje i samo sletanje. Njegova težina, uključujući sve sisteme, iznosila je oko 40% osnovne težine broda.
Satelitski manevri u mraku: Bela kuća i ruski vojni satelit 'Космос-2519'
23. juna 2017. Kosmičke snage Rusije su izvele nauzgled rutinsko lansiranje rakete 'Союз-2.1в'sa kosmodroma Pleseck. Teret je bio ultratajni vojni satelit 'Космос-2519'. Kao što je uobičajeno u slučaju klasifikovanih satelita, ruska vlada nije objavila bilo kakav detalj o konstrukciji satelita, mada se prema performansama rakete znalo da se radi o malom objektu. Međutim, 23. avgusta, subsatelit, koji je kasnije dobio oznaku 'Космос-2521', odvojio se od 'Космосa-2519'. To nije bio prvi slučaj da se ruski vojni satelit 'pojavi niotkud', ali iznenađenje je bilo ogromno kada se 31. avgusta i treći satelit pridružio grupi! Rusi su pridošlici dali oznaku 'Космос-2523'. Tamo gde se na početku nalatio jedan, sada su bila tri ruska vojna satelita koja su kružila oko Zemlje...
Ove godine PGSP će se održati za vikend 7.-9.9.2018. Petrova gora Star Party je odlična prilika za sve ljubitelje astronomije da uživaju u pogledu na nebeske objekte kroz teleskope različitih veličina i vrsta.
Građani i gosti Trebinja koje interesuje svemir i astronomija imali su priliku 18. avgusta 2018. na večernjem nebu posmatrati paradu sjajnih nebeskih tijela. Od zapada prema istoku uz ekliptiku nalazili su se Venera, Jupiter, Mjesec, Saturn i Mars.
U prethodnoj priči sam pokušao da opišem katastrofu šatla 'Challenger'koja se dogodila pre više od 30 godina. Kao što sam objasnio u prvoj priči, letilica nije eksplodirala u normalnom smislu te reči, već je pretrpela katastrofalan strukturalni raspad podstaknut kvarom na busteru na čvrsto gorivo. U tom trenutku, međutim, nije bilo odmah jasno šta se dogodilo, te se pojavilo mnogo konfuzije u novinskim vestima. Većina novinara je pretpostavila da je poseda odmah poginula i isparila kada se šatl raspao. Mnogi u Nasi su delili njihovo mišljenje, pa se malo vodilo računa o njihovom pronalaženju ostataka tokom kasnijih operacija. Umesto toga, prioritet je stavljen na pronalaženje delova letilice koji bi mogli da razjasne uzroke nesreće...
Šta je ustvari bio 'Буран'? Videćeš da bi i danas, skoro pola veka od nastanka projekta, jedna takva letilica smatrana za super-naprednu letilicu. Sovjeti su je krstili kao 'Kрылатый орбитальный корабль многоразового использования'– orbitalni brod sa krilima za višekratnu upotrebu (u Americi su, po svom običaju, smislili da za istu stvar koriste samo jedni reč – šatl). Prvenstvena namena mu je bila obavljanje različitih odbrambenih zadataka; odnošenje na orbitu različirih kosmičkih objekata i njihovo održavanje; transport modulâ i posadâ za montažu u orbiti velikih struktura i međuplanetnih kompleksa; vraćanje na Zemlju neispravnih ili isluženih satelita; razvoj opreme i tehnologija za proizvodnju u kosmosu i donošenje produkata na Zemlju; i ostali teretno-putnički prevoz na maršruti Zemlja-kosmos-Zemlja.
Stručnjaci bi rekli to je cirkularna depresija, dakle udubljenje u tlu, kružnog oblika. Nije sasvim jasno njegovo poreklo. Verovatno je izdubljen udarom nekog tela iz kosmosa, ali ne isključuje se mogućnost i da je nastao vulkanskom erupcijom. Njegov prečnik iznosi 13,82 kilometara.
Poreba za hitnim stvaranjem pouzdanog sovjetskog višekratnog kosmičkog sistema kao sredstva zastrašivanja potencijalnog protivnika konstatovana je tokom analitičkih istraživanja Instituta za primenjenu matematiku Akademije nauka SSSR-a i naučno-proizvodne kompanije 'Энергия'u periodu 1971-1975. Zaključeno je da će SAD, nakon uvođenja u eksploataciju svojih višekratnih šatlova, steći odlučnu vojnu prednost na planu nanošenja preventivnog raketno-nuklearnog udara i da treba smisliti odgovor...
28. januara 1986, američki kosmički program je pogodila jedna od najvećih tragedija u istoriji, kada je šatl 'Challenger'eksplodirao posle samo 76 sekundi leta, ubivši svih 7 članova posade. Većina ljudi veruje da je nesreća uzrokovana dizajnerskom greškom na busterima na čvrsto gorivo, a da je okidač bila niska temperatura u vreme lansiranja. Iako ti problemi jesu bili važni uzročnici, postojalo je još more drugih, malo poznatih faktora koji su takođe uticali na tragičnu sudbinu šatla tokom tog 25. leta programa. Da bilo koji od tih faktora nije postojao tog fatalnog dana, katastrofa je verovatno mogla da bude izbegnuta...
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
