NEW HORIZONS
Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa
E-knjiga na poklon za Novu 2019. godinu. Drago I. Dragović |
Početkom milenijuma, Pluton je bio jedina zvanično priznata planeta Sunčevog sistema koju nije posetila nijedna kosmička sonda. Razvoj automatske međuplanetne stanice koja bi ispravila tu 'nepravdu', NASA i Laboratorija za primenjenu fiziku (APL) započeli su početkom 90-ih. Ali tokom 2000.-2002. projekat se našao pred gašenjem zbog uskraćenog finansiranja: američka vlada i Senat su davali politički prioritet putničkim misijama na Mesec i Mars. Međutim, usled pritiska domaće i svetske naučne zajednice, Kongres je ipak izdvojio sredstva. Bila je to poslednja šansa za misiju, jer su astronomi izračunali da ako se ne požuri sa posetom Plutonova atmosfera će se zaledi i nestati, jer se planeta polako ali sigurno udaljavala od Sunca 1 . Uz to, otvorila se mogućnost da se kasnije, ako ostane goriva, istraži i jedno ili više tela Edgeworth-Kuiperovog pojasa!
Ne sećam se da sam o nekoj planeti i nekoj misiji pisao češće i više nego o Plutonu i 'New Horizonsu'. Kada sam na Google-u upisao 'dragovic misije pluton', misleći da pogledam nešto što sam ranije pisao o istorijatu ove misije, video sam da samo to ima preko 570 rezultata pretraživanja! Iz mnogo ličnih, emotivnih, ali i čisto 'naučnih' razloga, ta misija mi je prirasla za srce i na neki način je fizički produžetak i instrument realizacije mojih maštarija još iz detinjstva. Da li se pre 40 godina iko nadao da će moći lično da gleda slike sa Plutona praktično u realnom vremenu, da ćemo čitati i slušati o svetovima o kojima ni najpametniji naučnici na svetu nisu znali više od dve rečenice! Kada sam otišao u Ameriku 2003. da prisustvujem lansiranju spejs šatla (dan pred lansiranje grad je 'ubio' termoizolaciju glavnog rezervoara i raketa je otišla na popravku a s njom i moja nada da ću videti to što nisam), prva knjiga koju sam kupio iz astronautike bila je jedna o budućoj misiji na Pluton, koju su, gle čuda, napisali njeni konstruktori! Koja poslastica za mene. U njoj je bilo more đakonija iz prve ruke, jer su dvojica inženjera pisala detaljno o konstrukciji, pominjali su brojeve, objavljivali crteže i slike buduće sonde. Za mene su tada postojali jedino 'Voyageri' i sve drugo je bio luk i voda, ali ovo ... ovo je bilo čudo! Posetiti svet o kome ne znamo gotovo ništa, koji se čak i ne vidi, koji od kada je otkriven nije prešao ni trećinu svoje putanje oko Sunca jer po astronomskim standardima prosto mili: samo je tri puta brži od našeg Meseca oko Zemlje!