Godina 2018. ostaće upamćena po tome što je prvi put Kina potisnula SAD i Rusiju po broju lansiranja i velikim uspesima Ilona Maska.
Naravno, nije 40 rekordnih kineskih lansiranja (prethodni rekord Kine iz 2016 iznosio je 22 lansiranja) i prvi start Maskovog džina “Falkon hejvi” jedino po čemu će se, kada je astronautika u pitanju, ova godina pamtiti. Kao prvo, obavljeno je 115 kosmičkih lansiranja. Poslednji put zabeleženo je više od 100 lansiranja 1991. Poređenja radi, 2017. imali smo samo 91 lansiranje, što je skok od davno nezabeležnih 26%. Kao drugo, u sferi planetarnih istraživanja, postignuto je nekoliko izuzetnih dostignuća. Treće, prvi put od 1983. imali smo jedno neuspelo lansiranje ljudi u kosmos, koje se na sreću završilo bez žrtava. Takođe, 2018. projekti novih kosmičkih brodova su ušli u završnu fazu priprema i pre kraja 2019. imaćemo priliku da vidimo njihove prve misije. Konačno, u svetlu gradnje mesečeve orbitalne stanice, donete su odluke koje će obeležiti budućnost astronautike.
Sa 40 lansiranja, Kina je prvi put u 2018. potisnula SAD i Rusiji
Nego, krenimo redom.
U 2018. obavljeno je 115 kosmičkih lansiranja, dva nisu uspela, dok je jedno bilo delimično uspešno. Znači, imali smo 112 potpuno uspešnih lansiranja sa ukupnim koeficijentomm efikasnosti od 97,4%. Po državama, odnosno kosmičkim agencijama i privatnim kompanijama imamo sledeći raspored (u zagradi je broj neuspelih lansiranja):
U ruski broj lansiranja uvrštena su i lansiranja ruskih raketa “Sajuz” sa evropskog kosmodroma u Kuruu, mada su finansirano od strane konzorcijuma Arianespace i Evropske kosmičke agencije. U skoru indijskih lansiranja nema neuspeha, mada je konatakt sa jednim satelitom (GSAT-6A) posle uspešnog izbacivanja u orbitu odmah izgubljen. Isto se može reći i za američki rezultat, jer je vojni satelit “Zuma” izgubljen odmah posle uspešnog lansiranja raketom “Falkon 9” kompanije SpaceX.
Oslonac Maskovog kosmosa – raketa-nosač “Falkon-9”
Uzgred, američki rezultat od 34 lansiranja najvećim delom je zasluga Ilona Maska koji je sa dvadeset uspešnih lansiranja čak pretekao Rusiju i daleko iza sebe ostavio sve konkurentu, uključujući kompaniju ULA čiji je rekord iz 2009. iznosio 16 lansiranja. Naravno, reč je isključivo o komercijalnim lansiranjima.
Ove godine na kosmičkoj sceni su pojavilo i nekoliko novih ili modifikovanih rakete-nosača. Ilon Mask je prvi put u februaru lansirao raketu teške kategorije “Falkon hejvi” (Falcon Heavy) koja je sa nosivošću od preko 60 tona najjača operativna raketa-nosač na svetu. Bio je to jedan od najspektakularnijih događaja 2018. kada smo u direktnom TV prenosu mogli da vidimo kako džinovska raketa pod potiskom 27 raketnih motora kreće u nebo, posle čega se dva bočna stepena vraćaju nedaleko od lansirne rampe, a sigurno najneobičniji “korisni teret” ikada lansiran u kosmos – auto “Tesla” sa lutkom astronauta za volanom kreće u kosmičke dubine.
Tri scene lansiranja rakete-nosača “Falkon hejvi”
Pored “Falkona hejvi”, Mask je ove godine prvi put lansirao pojačanu verziju nosača “Falkon-9” (“Blok-5”) koja sa dvadesetak tona nosivosti parira posrnulim teškim nosačima Rusije (“Proton”) i ESA-e (“Arijana 5”). Konačno, male rakete Electron (američko-novozelandske kompanije Rocket Lab) i japanski SS-520-5 namenjene lansiranju minijaturnih kub-satelita, imali su svoja uspešna lansiranja u januaru i februaru, dok je krajem oktobra, kineska kompanija LandSpace obavila prvo lansiranje male komercijalne rakete “Žu kju-1” (Zhuque), istina neuspelo..
Laka raketa Electron kompanije Rocket Lab
Pored novih, nekoliko nosača, uključujući staru raketu “Delta IV”, je ove godina imalo poslednja lansiranja.
Kada su sateliti u pitanju, na orbitu je uspešno lansirano 117 satelita. Pet država je zahvaljujući svojim prvim satelitima lansiranim 2018. uvršteno u kosmički klub (koji inače broji 83 države):
1. Novi Zeland
2. Kostarika
3. Kenija
4. Butan
5. Bangladeš.
Na nisku orbitu uspešno je lansiran 71 satelit, 26 je postavljeno na geostacionarnu orbitu, dok je 16 izbačeno na visoku orbitu, uključujući prelazak na translunarnu putanju. Konačno, lansirana su i četiri međuplanetarna kosmička aparata.
Prvi satelit Bangladeša Bangabandhu-1
Od kosmodroma, najviše lansiranja, po 17, je obavljeno se američkog Kejp Kanaverala (Cape Canaveral) i kineskih Ksi Čang (Xichang) i Đi Kuan (Jiuiquan), a 11 iz Kurua (ESA). Godinama najzauzetiji, kosmodrom Bajkonur je ove godine imao samo devet lansiranja. Svoj debi je imao mali privatni raketodrom “Mahia” na Novom Zelandu.
Sedamnaest kosmičkih lansiranja – Kejp Kanaveral
Ove godine obavljena su tri lansiranja ljudi u kosmos, za jedno manje u odnosu na prethodne godine. Jedno, lansiranje ruskog kosmičkog broda “Sajuz MS-10” sa Aleksejem Ovčinjinom (“Roskosmos”) i Niklausom Hejgom (NASA) nije uspelo usled problema prilikom odvajanja prvog od drugog stepena. Posada je preživela zahvaljujući sistemu za spašavanje koji je odvojio “Sajuz” od rakete u kvaru i vratio ga natrag na Zemlju.
 |
 |
Dramatično lansiranje “Sajuza MS-10”
Devetoro ljudi je lansirano, sedmoro je dospelo na orbitu na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS). Tamo je ove godine, u okviru američkih i ruskih programa obavljeno osam izlazaka u otvoreni kosmos. Poslednje “leonovanje” je bilo posebno zanimljivo, kada su kosmonauti Kononjenko i Prokopjev sa spoljašnje strane potvrdili da ne postoji rizik od rupe, otkrivene pre nekoliko meseci u orbitalnom odseku kosmičkog broda “Sajuz MS-09”, za njegov povratak na Zemlju 20. decembra. Nastanak te rupe, koji uzgred još uvek nije (oficijelno) razjašnjen, je inače poprilično uzdrmao odnose “Roskosmosa” i NASA-e.
Kosmonauti Kononjenko i Prokopjev proveravaju rupu na orbitalnom odseku broda “Sajuz MS-09”
Povratak kosmičkog broda sa rupom. Posle 197 dana provedenih u kosmosu posada “Sajuza MS-09” se vratila na Zemlju 20. decembra – (l-d) Aleksander Gerst (ESA/Nemačka), Sergej Prokopjev (“Roskosmos”) i Serena Onjon-Čanselor (NASA)
Iako je dramatično lansiranje “Sajuza MS-10” u oktobru zasenilo ostale događaje pilotirane kosmonautike, treba naglasiti da je ove 2018, godine postignut konačan dogovor NASA-e i kompanija SpaceX i Boeing i prvim misijama njihovih kosmičkih brodova Dragon V2 i Starliner sa ljudskim posadama ka MKS. Biće to prva lansiranja ljudi u kosmos sa američkog tla od gašenja program “Spejs šatl” 2011. Pre pilotiranih, krajem januara i marta 2019. planirane su eksperimentalne automatske misije ova dva kosmička broda, uz spajanje sa MKS-om.
Odabrani astronauti koji će leteti na kosmičkim brodovima Dragon V2 (desno u pozadini) i Starliner
U oblasti planetarnih istraživanja, beležimo nekoliko izuzetnih uspeha. Na Mars je novembra spušten američki lender InSight, dok je avgusta ka Suncu lansirana opservatorija Parker. Krajem oktobra, ka Merkuru se zaputio evropsko-japanski aparat BepiColombo u misiju dva orbitera koja će trajati bezmalo deset godina.
InSight (gore) sleteo na Mars, dok Parker (u sredini) i BepiColombo lete ka Suncu i Merkuru
Japanski lovac na asteoride Hayabusa 2 je juna stigao na svoje odredište, malo nebesko telo Ryugu, dok je decembra aparat OSIRIS-REx dospeo do asteroida Bennu.
 |
 |
U pohode asteroidima Ryugu (gore) i Bennu
Kina je u maju na halo-orbitu iznad Meseca postavila telekomunikacioni satelit “Kjue Kjiao” (Queqiao), a u decembru je ka Mesecu lansirala aparat Chang’e-4 sa roverom koji treba da se, kao prvi aparat sa Zemlje “meko” spusti na suprotnu stranu Meseca. Kao što smo javljali, Voyager-2 je u novembru napustio sunčev sistem, dok se New Horizons, posle prolaska pored Plutona, priprema za nesvakidašnji susret sa malim nebeskim telom Ultima Thule u Kajperovom pojasu, udaljenom preko šest milijardi kilometara od Zemlje. Konačno, nagrada Googl-a Lunar X od 20 miliona dolara za finansiranje privatnog projekta spuštanja malog lendera na Mesec nije dodeljena nikome, ali je učesnik takmičenja, jedna mala izraelska studentska organizacija odlučila da nastavi radove na svom predlogu i pokuša februara 2019. da spusti na Mesec svoj aparat.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
