22. maja 2021, 91. Marsovog dana, odn. sola, Marsov helikopter 'Ingenuity', koga je tamo doneo Nasin rover 'Perseverance', izveo je svoj šesti let. Pre tri dana izveden je i sedmi let.
Opširnije: Šta se desilo sa 'Ingenuityjem' na šestom letu
Write comment (0 Comments) 
Kada je 2017. 'SpaceX' objavio nameru da koristi sistem 'Starship' kao način za putovanje oko naše planete, svi su mislili da je to još jedna ekscentričnost Elona Muska. Osim komercijalnih mogućnosti ovog koncepta, činjenica je da 'SpaceX' nije jedini akter koji rakete vidi kao ultrabrzi metod transporta. 4. juna, Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) najavilo je projekat 'Rocket Cargo' za razvoj interkontinentalnog transportnog sistema pomoću raketa. 'Rocket Cargo' će biti četvrti projekat tipa 'Vanguard' koji financira AFRL (Air Force Research Laboratory) USAF-a, program usmeren na subvencionisanje naprednih, iako nezrelih tehnologija s relativno skromnim novčanim iznosima (manjih od $50 miliona). Stoga je 'Rocket Cargo' trenutno projekat u razvoju koji se možda neće realizovati, ali sama činjenica da je vojska zainteresovana za tako atraktivan koncept izazvala je cunami vesti o njemu.
Opširnije: 'Rocket Cargo': Pentagon traži raketu za putovanje po svetu
Write comment (2 Comments) 
Neka vaša pitanja unapred znamo. Zato donosimo odgovor na njih.
Opširnije: Astronomski kamp - Pitanja i odgovori (2021)
Write comment (0 Comments)
Neka vaša pitanja unapred znamo. Zato donosimo odgovor na njih.
Opširnije: Astronomski kamp - Pitanja i odgovori (2022)
Write comment (0 Comments) 
VRT FIZIKE: Nepodnošljiva hladnoća superprovodnosti
„Fenomen superprovodnosti je otkrio holandski fizičar Karmeling Ones 1911. godine. „On je prvi uspeo da ohladi helijum do temperature ispod četiri Kelvina i da ga time prevede u tečno stanje“, objašnjava dr Tanasković, dodajući da je to omogućilo eksperimente u uslovima niske temperature, pa i otkrivanje superprovodnosti.
Opširnije: VRT FIZIKE: Nepodnošljiva hladnoća superprovodnosti
Write comment (0 Comments) 
Kada bi mene neko pitao, manuo bih se i Meseca i Marsa i Venere, i odleteo bih na neki zanimljivi asteroid. Uostalom, čvrsto verujem da će prvo sledeće telo solarnog sistema na koje će kročiti ljudska noga u narednoj deceniji biti asteroid. Za razliku od površina planeta, sletanje na asteroid zahteva vrlo malo energije, a takođe nije potreban ni preterano složen brod. Asteroidi ove vrste se nazivaju NEO (Near Earth Objects), a zanimljivi su i iz drugog razloga, neki od njih bi mogli da se u relativno bliskoj budućnosti zabiju u Zemlju. Kako svi kažu, nije pitanje da li će, već kad će...
Opširnije: Odabir asteroida za misije s posadom
Write comment (0 Comments) 
Satelitske megakonstelacije su u zamahu. Retko kada u jednoj nedelji nema lansiranja ponekog satelita 'Starlink'. Konstelacija 'SpaceX' već ima više od 1500 jedinica i plovi ka cilju da što pre dovrši razmeštanje četiri hiljade satelita raspoređenih u pet slojeva. Kasnije bi Maskova konstelacija trebala da ima oko 12.000 satelita, iako se planira lansiranje mnogo, mnogo više. Skromnije, ali i neumorno, megajato 'OneWeba' nastavlja i već ima više od dvesta satelita u orbiti, sa ciljem – još uvek dalekim – da lansira nekih šest hiljada satelita u drugoj fazi. Ali na papiru postoje i mnogi drugi projekti. 'Amazon'želi da lansirati 3236 satelita u 'Kuiperovu' mrežu, a isto sanja i 'Coca-Cola'. Evropa želi da ima svoju megakonstelaciju. 'Samsung' želi svoje. 'Boeing' takođe . 'Roskosmos' ne želi da zaostaje. Pentagon isto tako ... A Kina?
Opširnije: Kineska konstelacija od 13.000 satelita
Write comment (0 Comments) 
Možeš li da zamisliš telekomunikacioni satelit od dvadeset tona? Možda ne zvuči previše, ali treba da imamo na umu da se većina komunikacionih satelita nalazi u geostacionarnoj orbiti (GEO), 36 000 km od Zemljine površine, pa je vrlo teško poslati objekat na to odredište. Zato najteži sateliti ove vrste obično ne prelaze 6 tona, čak i kada su lansirani raketom sposobnom da u nisku orbitu (LEO) ponesu i do dvadeset tona.
Opširnije: 'Globis': džinovski 'Energijin' satelit
Write comment (0 Comments) 
What did NASA's Phoenix lander discover at Mars' North Pole?
Nasin lender Phoenix uspešno je sleteo na Mars 2008. godine i to u polarnu oblast ove planete. Uskoro su sa lendera potekli zanimljivi i važni podaci o Marsu. O tome je ovaj kratak film.
Opširnije: Šta je Phoenix otkrio na Marsu
Write comment (0 Comments) 
O ovom 'teleskopu' pišem još od 2003. (stvarni radovi su započeti 1996.) i stalno slušam 'sad će'. Od tada je montaža i lansiranje odlagano sto puta, a cena je sa početnih $500 miliona mic po mic skočila na 10 milijardi današnjih dolara! Ima li kraja ovome? Izgleda da jok, jer NASA objavila da od oktobarskog lansiranja neće biti ništa...
Opširnije: JWST odložen! Dokle bre?
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
