Vrućine su oduvek bile karakteristične za naše kontinentalne predele. U poslednjih stotinak godina je jasno da su se prosečne temperature malo podigle i da se vremenski obrazac promenio, ali je činjenica da kontinentalna klima po definiciji podrazumeva duga, suva i vrela leta. Kad se desi talas vrućine obično se krene sa pričama "to je vazduh iz Afrike", mada vrlo često nije. Vazduh iz Afrike može da se desi ali onda imamo i pojavu da visinski vetrovi dovuku i pesak iz Sahare što je vrlo očigledno sa prvim kapima (prljave) kiše.
Danicu smo upoznali kao Danicu Lukač. Kasnije kada se udala prezime je promenila u Drašković, ali u oba slučaja ona je bila naša Danica.
Imala je jako težak život koji je podnosila, bar se nama tako činilo, lako i sa osmehom. Uvek je bila vedra. Imala je krupne, malo snene oči kojim nas je posmatrala dobroćudno kao što mama posmatra malo dete.
Kineski rover 'Zhurong' (祝融 号) nastavlja put ka jugu Utopie Planitie. Na Marsu je već 54 dana i uspeo je da prevali 300 metara. Setimo se da je primarni cilj misije bio preživeti 90 dana, pa je 'Zhurong' već premašio polovinu svog očekivanog života. Pređena udaljenost uopšte nije loša za prvi kineski rover na Marsu (za poređenje, 'Perseverance', koji je sleteo 18. februara, dosad je prešao 1,44 km). Ovom brzinom, 'Zhurong' će uskoro premašiti udaljenost koju je prevalio rover 'Yutu 2', koji je otkako je sleteo u januaru 2019. prešao nekih 739 metara na udaljenoj strani Meseca (iako je istina da 'Yutu 2' ne može da ode predaleko od sonde 'Chang'e 4').
Gaia je satelit koji je lansirala Europska svemirska agencija (ESA) u prosincu 2013. Njegova misija je stvoriti najveću i najprecizniju trodimenzionalnu kartu naše galaksije Mliječne staze koja će se sastojati od otprilike jedne milijarde astronomskih objekata, pritom mjereći položaje, udaljenosti i kretanja zvijezda s nevjerojatnom preciznosti te otkrivajući nove spoznaje o sastavu, stvaranju i razvoju Galaksije.
NASA se nalazi u vrlo slatkoj poziciji u svom programu istraživanja Marsa. Trenutno agencija održava tri operativne sonde na površini Crvene planete, a dve od njih su dva velika nuklearna rovera od gotovo jedne tone, 'Curiosity' i 'Perseverance'. Ovaj drugi je sleteo 18. februara u krater Jezero i od tada je već testirao sve svoje instrumente i oslobodio helikopter 'Ingenuity' koji je do danas leteo osam puta. U ovih više od 134 sola na Marsu, 'Perseverance' je poslao više od 75 000 slika (!) i prvi zvuk sa Marsove površine. 1. juna je započela naučna faza misije i sada je rover krenuo prema jugu, ostavljajući iza sebe zonu sletanja poznatu kao Octavia E. Butler.