19. april. 2011.

Američka nacionalna svemirska agencija je nedavno objavila da će uplatiti \(269 miliona na račune četiri kompanije koje treba da u budućnosti naprave svemirsko plovilo koje bi njihove astronaute ponelo u orbitu.

Nagrada predstavlja deo onoga što se u Nasi naziva razvojnim programom za komercijalne letove (CCDev2), i nalazi se u sastavu dogovora koji je predložila Obamina administracija, a po kome bi komercijalne kompanije mnogo brže i jeftinije ponele ljude na orbitu i vraćale ih na zemlju.

Dvostepena raketa „Falcon-9“ kompanije SpaceX prilikom uspešnog lansiranja 8. decembra. Nakon dve orbite, svemirska kapsula „Dragon“, koja je bila na vrhu, uspešno je aterirala u Tihi okean. Sama raketa je visoka 54,3 m, sa prečnikom od 3,66 m.

Phillip M^cAlister, vršilac dužnosti direktora programa, rekao je da je NASA dobila i razmotrila 22 predloga, a da su od još 8 tražene dodatne informacije pre nego što su odabrali pobednike.

Korporacija za tehologije svemirskog istraživanja, odn. „SpaceX“, iz Hawthorna u Kaliforniji, koja već ima ugovor za slanje tereta ka ISS, dobiće novih \)75 miliona za dovršenje svoje rakete „Falcon-9“ i putničke kapsule „Dragon“. „Falcon-9“ je prošle godine imala dva uspešna lansiranja[1], pri čemu je u drugom lansirana prazna kapsula „Dragon“, koja je nakon dve uspešne orbite padobranom spuštena na Zemlju. (Tom prilikom su na LEO orbitu lansirana i dva mala komunikaciona OG2 satelita od po 75 kg.)

„Sierra Nevada Corporation“ iz Louisvilla iz Kolorada, dobiće \(80 miliona za konstrukciju malog svemirskog aviona, a „Boeing“ će dobiti \)92,3 miliona za konstrukciju svoje kapsule. „Blue Origin“, mala, enigmatska kompanija, koju je pokrenuo Jeff Bezos, osnivač Amazon.com, dobiće \(22 miliona za nastavak radova na svojoj novoj kapsuli „New Shepard“.

	Ove godine se „Sierra Nevadi Corp.“ pridružila i kompanija ser Bransona i Rutana, „Vigrin Galactic“. Oni će zajedno da rade na prijektu „Dream Chaser Orbital Space Vehicleu“. SNC postoji već 47 godina!
	O kakvoj firmi se radi, vidi se i iz grba. Teksaški „Blue Origin“ razvija letilicu „New Shepard“ koja će imati kapsulu sa posadom (CC) koja će se nalaziti na vrhu pogonskog modula (PM). Letilica će uzletati i sletati verikalno pomoću motora.

Za svaku kompaniju obećani milioni će biti dovoljni za jednogodišnje finansiranje radova koji za sve počinju u maju, i biće isplaćivani u svakoj novoj fazi projekata prema njihovom zahtevu.

Još jedan dobitnik – iako od Nase [ovog puta, prim. prev.] nije dobio ni centa – mogao bi biti „United Launch Alliance“ (ULA), zajednička kompanija „Boeinga“ i „Lockheed Martina“. Ne računajući „SpaceX“, svim drugim kompanijama su neophodne rakete-nosači, a „alijansine“ rakete iz porodice „Atlas V“ dostupne su svima.

Zanimljivo je da se NASA nije osvrnula na predlog „Alliant Techsystems Inc.“ (ATK[2]) za razvijanje komercijalne verzije rakete „Ares I“, za koju je „Alliant“ napisao da bi koštala mnogo manje od „Atlasa V“.

Ovaj drugi krug nagrada za razvoj komercijalnih letova sa ljudskom posadom je do sada najveći Nasin korak u razbijanju njihove dosadašnje prakse da razvijaju i rukovode eksploatacijom sopstvenih letilica poput spejs-šatlova, ili još ranije, džinovskim raketama „Saturn V“.

Nakon što šatlovi ove godine budu povučeni iz upotrebe, Amerikanci će za svaki let svojih astronauta u orbitu morati da iznajmljuju slobodna sedišta od Rusa za cenu veću od \)50 miliona po čoveku.

M^cAlister je izjavio da je Nasin cilj da postanu komercijalni provajder za letove astronauta na Međunarodnu stanicu „do sredine ove decenije“, mada će to u dobroj meri da zavisi od budućeg Nasinog finansiranja i sposobnosti kompanija da se odazovu brojnim tehničkim zahtevima.

„Očekujemo da ćemo već do sledeće godine napraviti velike pomake, i da ćemo se vratiti gore što je pre moguće,“ rekao je M^cAlister.

U sledećoj fazi NASA će potstaći takmičenje za pružanje usluga u transportu posada, koje će biti otvoreno za sve komapnije, a ne samo za one koje su dobile sredstva u ovom krugu. NASA još uvek radi na detaljima oko toga kako bi samo takmičenje moglo da bude organizovano.

„Strategija je još u povoju,“ ističe M^cAlister.

NASA je imala u planu raketu koja bi nasledila šatlove, „Ares I“, kao deo ambicioznog programa za ponovno slanje astronauta na Mesec. Ali, Obamina administracija se složila da je čitav projekat suviše glomazan i skup, te je prošle godine stopirala čitavu ideju. Umesto toga, dogovorili su se da u sledećih 5 godina potroše \(6 milijardi na finansiranje komercijalnih letova sa posadom.

Prošle godine, NASA je uložila \)50 miliona u prvu rundu finansiranja razvoja kometcijalnih letova. Za tu namenu, u fiskalnom budžetu za sledeću godinu, predsednik B. Obama je zatražio $850 miliona.

Ali mnogi kongresmeni su i dalje vrlo skeptični prema takvom komercijalnom pristupu. Iako Nasini planovi za sledeće tri godine uključuju dolare i za komercijalne letove, još veće pare su odobrene Nasi za razvoj velike kapsule i velike rakete za misije van Zemljine orbite. Kongdes takođe zahteva od Nase rezervnu raketu i kapsulu u slučaju da komercijalni napori na kraju ipak omanu.

„Iako znam da komercijalne privatne kompanije mogu na kraju da uspeju,“ mišljenja je republikanski senator iz Teksasa, Kay Bailey Hutchinson, „ne osećam da dostupne informacije opravdavaju tako veliko ovogodišnje investiranje federalnih para u komercijalne letilice.“

Sa svojim već skresanim budžetom, nije sasvim jasno na koji način NASA misli da dovrši sve što su ona a i drugi postavili pred nju.